NBS: Nema smetnji za trgovinu hartijama od vrednosti u inostranstvu, uz dokument da se radi o zakonitom trgovanju

U saopštenju je navedno da je propisano da za plaćanje prema inostranstvu rezident – nalogodavac podnosi banci nalog za plaćanje, koji sadrži podatke propisane uputstvom i za koji je u banci obezbeđeno pokriće, pri čemu je nalogodavac obavezan da, uz nalog, banci dostavi dokument po kome se vrši plaćanje, u skladu s propisima.

Pošto se Zakon o deviznom poslovanju poslednji put menjao 2018. godine, može se zaključiti da se regulativa po poslovima ulaganja u hartije od vrednosti nije menjala duži niz godina, a nisu se menjali ni propisi kojima se uređuje platni promet sa inostranstvom, navodi NBS.

S tim u vezi, dodaju, svi rezidenti koji plaćaju prema inostranstvu, uključujući i one koji trguju finansijskim instrumentima u inostranstvu, dužni su da banci dostave dokument na osnovu koga se može utvrditi da je predmetno plaćanje dozvoljeno sa aspekta primene deviznih propisa, tj. iz kojih se može utvrditi da će rezidenti trgovati finansijskim instrumentima u inostranstvu koji su dozvoljeni zakonom, budući da ulaganje rezidenata u finansijske instrumente u inostranstvu nije još uvek u potpunosti liberalizovano, imajući u vidu da se radi o izrazito volatilnim kapitalnim tokovima, koji mogu da prouzrokuju značajne rizike po finansijsku stabilnost zemlje.

Naime, važećim propisima i dalje su zadržana određena ograničenja koja se odnose na trgovanje dužničkim hartijama od vrednosti, i to ograničenja koja se odnose na hartije od vrednosti čiji su izdavaoci iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, pošto je rezidentima omogućeno da trguju dužničkim dugoročnim hartijama od vrednosti čiji su izdavaoci iz Evropske unije, odnosno iz zemalja članica OECD čiji je dugoročni kreditni rejting najmanje A (prema Standard & Poor’s) odnosno A2 (prema Moody’s), dok kratkoročnim dužničkim hartijama od vrednosti čiji su izdavaoci iz trećih zemalja mogu da trguju samo banke, ali ne i drugi rezidenti.

Takođe, rezidenti ne mogu još uvek slobodno da obavljaju poslove s finansijskim derivatima kojima se trguje van regulisanog tržišta i/ili multilateralne trgovačke platforme u inostranstvu, jer ove poslove mogu da obavljaju samo radi zaštite od propisanih rizika (npr. promene deviznog kursa, promene kamatne stope, promene cene hartija od vrednosti, promene cena robe ili vrednosti berzanskog indeksa).

Pored toga, važećim propisima rezidentima nije dozvoljeno da trguju valutama u inostranstvu.

Shodno iznetom, a kako bi se obezbedilo zakonito postupanje rezidenata u slučajevima kada trguju finansijskim instrumentima u inostranstvu, uključujući i rezidente koji trguju preko američkog brokera Interactive Brokers (preko platforme koja omogućava i trgovanje derivatima, stranim valutama i drugim finansijskim instrumentima koji nisu u skladu s važećom regulativom u Srbiji), neophodno je da rezidenti prilikom realizacije plaćanja prema inostranstvu po navedenom osnovu dostave dokumentaciju na osnovu koje banka može utvrditi da će rezident trgovati samo onim finansijskim instrumentima koji su dozvoljeni zakonom.

Pored toga, iz NBS ukazuju i na to da rezidenti samo u izuzetnim slučajevima, koji su propisani Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu, mogu držati devize u inostranstvu, i to samo kod stranih banaka, iz čega proizlazi da rezidenti ne mogu preneti sredstva na svoje račune otvorene kod inostranih brokera i tamo ih držati sve dok ne odluče (ako odluče) da li će predmetna sredstva uložiti u određene finansijske instrumente ili će ova sredstva s brokerskog računa preneti na račune kod banaka u inostranstvu suprotno navedenoj odluci i iskoristiti za plaćanja u inostranstvu koja nisu dozvoljena važećim propisima.

Iz navedenih razloga, dodaju da nema smetnji da rezidenti trguju hartijama od vrednosti u inostranstvu koje su dozvoljene zakonom, ali su dužni da banci dostave dokument iz koga se može utvrditi da se radi o zakonitom trgovanju, npr. ugovor sa inostranim brokerom ili bilo koji drugi dokument iz koga se može utvrditi kojim hartijama od vrednosti će rezident trgovati u inostranstvu i u kom iznosu, a koji se može utvrditi na osnovu okvirne cene hartija od vrednosti koje rezident kupuje u inostranstvu (npr. cene akcija određene kompanije u prethodnom periodu) ili limita koji rezident odredi za ulaganje u ove hartije od vrednosti.

Iz NBS napominju da su u prethodnom periodu uočeni brojni slučajevi da su rezidenti prenosili sredstva inostranim brokerima, platnim karticama ili davanjem naloga banci, na osnovu okvirnog ugovora sa inostranim brokerom koji nije sadržao preciznije informacije u vezi s planiranim trgovanjem, pri čemu je banka tek nakon povraćaja ovih sredstava u zemlju od rezidenata dobijala informacije da su trgovali u inostranstvu finansijskim instrumentima koji nisu dozvoljeni zakonom.

Otuda, naknadno izveštavanje rezidenata o trgovanju finansijskim instrumentima u inostranstvu ne može obezbediti zakonitost ovakvog trgovanja, niti se može očekivati da će rezidenti – fizička lica obavestiti Narodnu banku Srbiju da su postupali suprotno važećim propisima.