NBS očekuje da se inflacija u granice cilja vrati tokom drugog tromesečja sledeće godine

Tabaković je predstavljala danas Srbiju na sastanku Konstituence Švajcarske, čiji je Srbija deo.

Ona je, takođe, prisustvovala i na plenarnom zasedanju Godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke.

Kako se navodi u saopštenju NBS, opšti zaključak svih devet članica Konstituence Švajcarske jeste da nosioci ekonomskih politika u gotovo svim zemljama i dalje imaju zadatak da se bore protiv inflacije, da podrže ranjiva domaćinstva, ali i da izbegnu ulazak privrede u recesiju.

Snažniji fokus na strukturne reforme biće, kako se dodaje, od posebnog značaja da se poveća privredni rast u srednjem roku.

Tabaković je govorila o reakciji monetarne i prudencijalne politike Narodne banke Srbije, kao i o rezultatima mera sprovedenih u Srbiji.

„Odgovor NBS jeste postepeno i odmereno zaoštravanje monetarne politike putem kamatnih stopa kako bismo istovremeno obezbedili povratak inflacije u granice cilja, svodeći njihov uticaj na privredni rast na najmanju moguću meru. U septembru smo povećali i stope obavezne rezerve, kao dodatni instrument u regulisanju viškova dinarske likvidnosti i pooštravanju domaćih monetarnih uslova. Reagovali smo i na brz rast kamatnih stopa na stambene kredite u uslovima izraženog rasta kamatnih stopa EURIBOR. Istovremeno, Vlada je brojnim ciljanim merama pomagala i pomaže najranjivijim kategorijama ljudi, kao i zaposlenima u posebno važnim sektorima“, kazala je ona.

Tabaković je dodala da su reagujući proaktivno i koordinirano, kreirali brojne zaštitne mehanizme u Srbiji, koji su preduslov za brze reakcije.

„U junu smo uspešno završili i prvo razmatranje našeg stendbaj aranžmana, koji smo zaključili u decembru 2022. godine, čiji je fokus na energetskom sektoru, dok očuvanje stabilnosti ostaje prioritet. Takođe, sveobuhvatnim dijagnostičkim studijama Međunarodni monetarni fond ocenio je da Narodna banka Srbije ima snažan okvir zaštitnih mera. Ipak, naš posao se nikada ne završava i nema konačnih pobeda. Brojni rizici su i dalje tu i zahtevaju punu budnost nosilaca politika u svim zemljama, a u takvim uslovima multilateralna saradnja jeste važan odgovor na zajedničke izazove”, zaključila je  Tabaković.

Predstavljeni su i rezultati mera prema kojima se navodi da je vrhunac inflacije u Srbiji iza nas i da se očekuje da se inflacija u granice cilja vrati tokom drugog tromesečja sledeće godine.

„Kurs dinara prema evru očuvali smo na stabilnom nivou, a devizne rezerve zemlje su na rekordnom nivou od 24,2 milijarde evra na kraju septembra, pri čemu su one danas za oko 80 odsto više nego pre pandemije i svih globalnih potresa koji su usledili. U bankarskom sektoru očuvana je visoka kapitalizovanost i likvidnost, uz učešće problematičnih kredita na nivou od oko tri odsto“, navodi se u izveštaju NBS.

Kako se dodaje, privredni rast ove godine procenili su na raspon od dva do tri odsto i, kako je pojašnjeno, biće vođen neto izvozom i fiksnim investicijama, dok u srednjem roku očekuju rast po stopama od oko četiri odsto.

„Izvoz naše robe je tokom sedam meseci povećan za 8,4 odsto, dok je uvoz smanjen za pet odsto, što za rezultat ima najniži deficit tekućeg računa platnog bilansa“, saopšteno je.

Kako su istakli, zbog očuvane stabilnosti, u Srbiju su strani investitori u prethodnih šest godina u proseku ulagali oko 7,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.

„Ne samo da nisu odustali od planiranog ulaganja zbog globalnih neizvesnosti već je započeta i realizacija novih značajnih projekata. Usmerenost tih investicija u izvozno orijentisane sektore pomaže da naš izvoz danas bude čak 2,2 puta veći nego pre šest godina“, naveli su oni.