NBS: Potreban rast od pet odsto do kraja godine

Ipak, u NBS i dalje očekuju da će ovaj cilj biti ostvaren.

Odgovarajući na pitanja Danasa, u centralnoj banci su rekli da je tačno da postoje „veći asimetrični rizici naniže“, odnosno da postoji više faktora koji bi mogli da dovedu do toga da ovaj cilj ne bude ostvaren, nego onih koji bi mogli da rast poteraju preko planiranih tri odsto, ali da NBS-u nadu daje to što „90 odsto ekonomije odlično radi“, što se beleži rast stranih investicija, izvoza i prerađivačke industrije, dok je slab rezultat u prvoj polovini godine bio uzrokovan „šokom na strani ponude“.

U konkretnom slučaju radi se o tome da je proizvodnja struje drastično podbacila i u prvom i u drugom tromesečju, zbog propusta rukovodstva EPS-a da se na adekvatan način pripremi za zimu, odnosno da obezbedi otkrivku za ugalj. Posledično, Srbija je imala rast od samo 1,2 odsto u prvom i 1,3 odsto u drugom tromesečju ove godine. Šta će se to toliko naglo promeniti u privredi Srbije što će omogućiti da posle rasta od 1,3 odsto, u sledeća tri meseca imamo skok od čak pet odsto, ostaje nejasno.

U NBS navode oslanjanje na druge oblasti, poput rasta izvoza IT usluga i rasta turizma

„Tako da menjamo strukturu rasta, sa poljoprivrede na uslužne delatnosti“, rekla je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS. Međutim, baš ta poljoprivreda bi mogla da bude dodatni otežavajući faktor ove godine, ali u NBS nisu želeli da procenjuju efekte suše, ostavljajući to „nadležnim institucijama“.

Ono na šta se centralna banka ipak najviše oslanja za ubrzanje rasta jeste intenziviranje infrastrukturnih projekata i nastavak priliva stranih investicija. U tom delu, međutim, primedbe ima ekonomista Stojan Stamenković, inače član Saveta guvernera, koji je upozorio da je tačno da bi investicije i izvoz trebalo da budu faktori rasta BDP-a, ali da „podaci iz prve polovine godine pokazuju da su građevinski radovi pali za pet odsto“ i da su investicije na nedovoljnom nivou.

– Kako se sada kreću investicije, znači ne kako se najavljuju, već kako se stvarno sprovode, predlažem oprez – savetovao je Stamenković Narodnoj banci.

Ipak, u ovoj intituciji procenjuju da su investicije sa rasta od 1,3 odsto u prvom kvartalu skočile na četiri u drugom te napominju da je loš prvi kvartal uzrokovan usporavanjem državnih investicija.

Jorgovanka Tabaković je na mestu guvernera provela poslednjih pet godina, te je današnje predstavljanje izveštaja o inflaciji bilo dobra prilika za rekapitulaciju njenog dosadašnjeg mandata.

– Inflacija je već četiri godine stabilna. Sa 13 odsto u 212. za manje od godinu dana smo je smanjili na 2,2 odsto. U julu ove godine međugodišnja inflacija je bila 3,2 odsto i očekujemo da će se u naredne dve godine inflacija kretati u okviru cilja. Repo stopu smo snizili za ukupno 7,75 procenata na trenutnih četiri odsto, što je dovelo do pada kamata na dinarske kredite za 10 procenata. Za 3,8 odsto su pale i kamate na evrokredite za građane. To je delom zbog kamata na evre u evrozoni, a delom i zbog pada premije rizika Srbije i konkurencije banaka. Od druge polovine 2015. imamo kreditni rast i intenziviranje odobravanja investicionih kredita, koji su u poslednje dve godine dostigli isti iznos kao u četiri godine pre toga. Od kad smo doneli strategiju za smanjenje problematičnih kredita u bankarskom sektoru, NPL-ovi su pali za sedam procenata i sada su na najnižem nivou u poslednjih devet godina, odnosno još od početka globalne krize – kaže Tabaković.

Kako dodaje, od 2012. devizni kurs je relativno stabilan.

– U poslednjih pet godina, zaključno sa julom, neto intervencije NBS na međubankarskom deviznom tržištu bile su 765 miliona evra, a dinar je u tom periodu oslabio za 1,5 odsto. S druge strane, u periodu od pet godina pre toga, intervencije su bile 5,7 milijardi evra, a dinar je pao 33,2 odsto nominalno – rekla je Tabakovićeva.

Ona je navela i da su neto devizne rezerve podignute sa 6,6 milijardi evra na 8,4 milijarde, da imamo rast dinarizacije i „vraćanje poverenja u dinar“, što se vidi u „rastu učešća dinarskih kredita građana sa 35 odsto u 2012. na 50 odsto sada, kao i u rastu dinarskih depozita sa manje od 20 odsto na oko 30 odssto“.

– Svesni smo da će dinarizacija biti postepen i dugotrajan proces – zaključila je Tabakovićeva.

NBS očekuje da će se inflacija kretati u okviru ciljanog koridora od tri plus, minus 1,5 odsto, pri čemu je nova projekcija nešto snižena u odnosnu na prethodnu.

Džej Pi Morgan kupio dinarske hartije

Prema rečima Jorgovanke Tabaković, potvrda poverenja u dinar je i to što je globalna bankarska grupacija DŽej Pi Morgan (JP Morgan) „uvrstila dinarsku hartiju na spisak onih hartija koje će preporučivati svojim klijentima. „A sam JP Morgan je 11. avgusta prvi put kupio naše hartije“, rekla je Tabakovićeva.