NBS povećala kamatnu stopu za 0,5 odsto

Kamatna stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,5 odsto.

U obrazloženju odluke navodi se da je nastavak konflikta u Ukrajini uticao na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, na dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja.

Zato su se odlučili na pooštravanje monetarne politike kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije na domaćem tržištu što doprinosi i održavanju stabilnosti kursa dinara prema evru.

„Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu je iznosila 9,6 odsto međugodišnje, od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija koja je u aprilu iznosila 5,5 odsto i dalje je dosta niža kako od bazne inflacije u uporednim zemljama regiona, tako i od domaće ukupne inflacije. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže i stabilne bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije„, navodi se u saopštenju NBS.

U Narodnoj banci ističu da bi inflacija trebalo u drugoj polovini ove godine da pređe na opadajuću putanju, „a njeno vraćanje u granice cilja očekujemo u drugoj polovini naredne godine„.

U NBS procenjuju da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, nakon čega se očekuje njihovo postepeno slabljenje.

Sistem federalnih rezervi je u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope (ukupno za 75 baznih poena u ovoj godini), na raspon 0,75 – jedan odsto, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Izvesno je da će i u narednim mesecima FED dodatno pooštravati monetarne uslove.

Pored toga, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, a krajem maja je najavila da bi početkom trećeg tromesečja mogla da obustavi neto kupovinu aktive i započne sa povećanjem kamatnih stopa.

„Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka, kao i povećana neizvesnost na globalnom nivou, mogli bi da doprinesu povećanoj opreznosti međunarodnih portfolio investitora koji određuju tokove kapitala prema zemljama u usponu„, ocenjuje NBS.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. jula 2022.