foto FoNet Milica VučkovićNarodna banka Srbije danas je odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu sa šest na 6,25 odsto iako su pre manje od mesec dana čelnici NBS poručivali da za sada nema potrebe za daljim podizanjem kamate.
Takođe, povećanje ključne kamatne stope dolazi samo dan nakon obećanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić da će biti isplaćeno po 10.000 dinara mlađima od 16 godina, kao i da će od oktobra biti povećane penzije, a od septembra plate u prosveti i zdravstvu.
„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije.
Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“, ocenila je Narodna banka Srbije u saopštenju dodajući da je stabilnost kursa ograničila prelivanje rasta uvoznih cena na domaće.
U NBS navode da inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalje izazivaju zabrinutost iako su svetske cene energenata, pre svega električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda, smanjene, a pokazatelji koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije.
„Inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali su nivoi na kojima se nalazi i dalje relativno visoki. Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemljama, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada, što ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena. O tome govori i činjenica da su vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, ponovo u maju povećale svoje referentne kamatne stope. To bi trebalo da doprinese očekivanom daljem slabljenju globalnih inflatornih pritisaka“, zaključuju u centralnoj banci.
Međugodišnja inflacija u aprilu usporila je na 15,1 odsto, sa 16,2 odsto u martu, pre svega usled usporavanja godišnjeg rasta cena hrane. Bazna inflacija, kada se iz ukupne isključe cene hrane i energije, iznosila je 11,1 odsto.
NBS očekuje dalje opadanje međugodišnje inflacije, a nedavno su projektovali da će u decembru inflacija iznositi sedam do osam odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
