NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 5,5 odsto, novi rast kamatnih stopa na dinarske kredite

U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 4,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice, na 6,5 odsto.

„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji mogu nastati putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje“, obrazložila je svoju odluku NBS.

Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno jedanaesto uzastopno povećanje, od aprila 2022. godine, zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 450 baznih poena (4,5 procentna poena).

Povećanje ključne kamatne stope NBS kao posledicu ima povećanje drugih kamatnih stopa na dinare na tržištu, a pre svega na kredite građanima i privredi u dinarima.

Najveći deo gotovinskih kredita je upravo u dinarima.

„Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti“, kažu u NBS.

Izvršni odbor NBS je naveo da su izgledi za rast svetske ekonomije u ovoj godini nešto bolji nego što se donedavno očekivalo, pre svega zahvaljujući znacima popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, kao i napuštanju strategije nulte tolerancije prema virusu korona u Kini.

Kako se objašnjava u obrazloženju, na slabljenje globalnih troškovnih pritisaka utiče pre svega pad cena u sektoru energetike, smanjenje cene gasa u Evropi i pad svetske cene sirove nafte, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta.

Međutim, Izvršni odbor je istakao da je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike s obzirom na to da bi snažniji rast Kine verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja s višedecenijskog maksimuma.

Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu još uvek utiču na rast bazne inflacije i, zajedno sa tržištem rada koje karakteriše niskanezaposlenost i dalji rast zarada, u mnogim zemljama usporavaju obaranje inflacije.

Krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1 odsto i oko dve trećine doprinosa i dalje je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste.

I pored usporavanja, proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje stope rasta, što utiče na domaću baznu inflaciju.
Ipak, kako navode u NBS zahvaljujući relativnoj stabilnosti deviznog kursa bazna inflacija se i dalje kreće ispod ukupne inflacije i iznosila je 10,1 odsto međugodišnje u decembru.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva.

Nakon toga, u nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre svega u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. marta 2023. godine.