NBS povećala referentnu kamatnu stopu na pet odsto

Istovremeno su povećane i stope na depozitne olakšice na četiri odsto, kao i stopa na kreditne olakšice na šest odsto.

Današnje povećanje referentne kamatne stope je deveto uzastopno povećanje i od aprila ove godine ona je povećana za ukupno četiri procentna poena.

Zaoštravanjem monetarne politike NBS utiče na smanjenje inflacionih očekivanja. Takođe utiče i na ograničavanje efekta prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, navodi se u saopštenju NBS.

Ekonomija Srbije se i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja.

„Prema prvim procenama za novembar, inflacija u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, smanjena je po prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10 odsto, što je bolji ishod od očekivanog, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast.

Bolji od očekivanja su i pokazatelji ekonomske aktivnosti zone evra, uprkos oštrom povećanju kamatnih stopa i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, s tim da se u 2023. godini i dalje očekuje recesija„, navode u NBS.

Oni procenjuju da će povećanja kamatnih stopa ECB i FED-a biti manja od dosadašnjih.

„Rast troškova života stanovništva i izdataka preduzeća, zajedno sa zaoštravanjem monetarnih politika vodećih centralnih banaka, odraziće se na globalnu ekonomsku aktivnost i postepeno smanjenje globalnih inflatornih pritisaka naredne godine.

Takođe, sve manje su izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega energenata, što bi takođe trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu„, istakao je Izvršni odbor Narodne banke.

NBS ocenjuje da kretanje inflacije u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 15 odsto međugodišnje i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci.

„Ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta„, zaključuju u NBS.

Oni su podsetili da je BDP zabeležio realni međugodišnji rast u trećem tromesečju od jedan odsto, što je neznatno niže od preliminarne procene Republičkog zavoda za statistiku (1,1 odsto).

„Na usporavanje privredne aktivnosti odrazili su se pre svega ovogodišnja suša i znatno lošija poljoprivredna sezona od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavljen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji.

Takođe, zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. S druge strane, visok rast proizvodnje beleži se u sektoru rudarstva. Izvršni odbor očekuje da će bruto domaći proizvod ostvariti realan rast u rasponu dva do tri odsto u ovoj i narednoj godini, a da će ubrzati na 3,5 odsto u 2024, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu„, procena je Narodne banke.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. januara 2023.