NBS: Povećanje javnog duga u vreme pandemije bilo opravdano i umereno

„Uprkos obimnom paketu ekonomskih mera, u cilju ublažavanja posledica pandemijea, svi ekonomski pokazatelji ostali u održivim okvirima i da su očuvani povoljni izgledi za stabilan ekonomski rast u srednjem roku“, istakla je NBS u saopštenju.

Navedeno je da je učešće javnog duga centralne države u bruto-domaćem proizvodu (BDP) tokom 2020. godine povećano za svega 4,8 procentnih poena, čime je zadržano ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta.

„Još važnije je da je to povećanje učešća javnog duga, izmedju ostalog i zbog povoljnijeg rezultata po BDP-a, bilo mnogo manje u poredjenju sa drugim zemljama Evrope, kao i da je bilo usmereno u očuvanje radnih i proizvodnih kapaciteta naše zemlje i očuvanje poslovnog i potrošačkog poverenja“, ukazala je centralna banka.

Ocenjeno je da su „zahvaljući odgovornoj ekonomskoj politici u prethodnom periodu i punoj koordinaciji monetarne i fiskalne politike, troškovi zaduživanja države znatno smanjeni, uz istovremeno povećanje učešća duga u dinarima, čime je znatno smanjen valutni rizik“.

NBS je navela da je javni dug centralne države povećan sa 52 odsto BDP-a na kraju 2019. na 56,8 odsto na kraju 2020. godine, dok je javni dug opšte države, koji uključuje sve nivoe vlasti, povećan sa 52,9 odsto BDP-a na 57,7 odsto.

„U poređenju sa zemaljama EU, Srbija je tokom 2020. godine imala u proseku više nego dvostruko manje povećanje učešća javnog duga u BDP-u“, istakla je NBS.

U saopštenju je NBS dodala da je u EU, zaključno sa trećim kvartalom prošle godine, javni dug opšte države povećan za preko 12 odsto BDP-a, sa 77,6 odsto na kraju 2019. na 89,8 odsto, dok je u zemljama centralne Evrope povećanje javnog duga iznosilo u proseku oko 10 odsto BDP-a, u najrazvijenijim zemljama EU oko 15 odsto BDP-a, a da je javni dug Grčke i Кipra povećan za više od 20 odsto BDP-a.

Procena NBS je bi, bez paketa mera pomoći privredi i gradjanima koji je delom morao da bude finansiran povećanjem javnog duga, pad BDP-a Srbije u 2020. godini iznosio više od čest odsto, a puni oporavak bi zbog gubitka proizvodnih i ljudskih kapaciteta trajao od tri do pet godina.

„Umesto toga, Srbija je u 2020. godini zabeležila smanjenje BDP-a od svega 1,1 odsto i biće jedna od retkih zemalja koja će već u 2021. godini prestići pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti“, prognoza je NBS.

U saopštenju NBS je navedeno da je broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru u Srbiji na kraju 2020. godine iznosio 1.650.238, što je povećanje od oko 43.000 u odnosu na kraj 2019. godine.