NBS prošle godine kupila rekordnu količinu evra kako bi održala stabilnost srpske valute

Pokazatelj sistemskog stresa i ostali parametri finansijskog zdravlja „ukazuju na otpornost i očuvanu stabilnost domaćeg finansijskog sistema u celini“, navodi NBS u svom izveštaju za 2023. godinu.

“U 2023. godini Narodna banka Srbije je intervenisala neto kupovinom deviza u iznosu od 3,9 milijardi evra, što je rekordan godišnji iznos neto kupovine deviza. Time je, kao i prethodnih godina, održana relativna stabilnost kursa i dat doprinos daljem uvećanju deviznih rezervi”, navodi se u publikaciji NBS.

Kako napominje centralna banka, u oktobru 2023. godine Srbija je prvi put emitovala osmogodišnju državnu dinarsku obveznicu, kod koje je zabeležena rekordna tražnja investitora i koja je od februara 2024. uključena u indeks obveznica J.P. Morgan-a.

Usled smanjenja globalne neizvesnosti i povoljnih domaćih makroekonomskih izgleda, premija rizika Srbije na dug u evrima i dolarima takođe je smanjena u toku 2023. godine.

Sve tri rejting agencije zadržale su kreditni rejting Srbije, dok je agencija Standard & Poor’s povećala izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga – sa stabilnih na pozitivne.

Drugu godinu zaredom ostvaren je novi rekordni nivo priliva stranih direktnih investicija od 4,5 milijardi evra (4,2 milijarde evra neto), te iz NBS očekuju da će ovaj izvor deviza i u narednom periodu nastaviti da u potpunosti pokriva deficit tekućeg računa, kao što je i bilo u prethodnih devet godina.

Devizne rezerve NBS su tokom 2023. godine povećane za 5,5 milijardi evra, pa su na kraju decembra 2023. godine iznosile 24,9 milijardi evra bruto, odnosno 20,8 milijardi evra neto.

Od 2018. godine devizne rezerve beleže konstantan godišnji rast i u periodu od šest godina kumulativno su povećane 2,5 puta, dodaju u NBS.

Prema rezultatima makroprudencijalnih stres-testova za kraj 2023. godine, bankarski sektor Srbije ostaje otporan, adekvatno kapitalizovan i visoko likvidan čak i na najsnažnije pretpostavljene šokove.

Domaća kreditna aktivnost usporila je rast tokom 2023. godine, što je posledica viših kamatnih stopa na kredite usled zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i NBS, kao i pooštrenih kreditnih standarda komercijalnih banaka, dospeća kredita iz garantnih šema i visoke baze iz prethodne godine.

Na kraju 2023. ukupni domaći krediti, po isključenju efekata deviznog kursa, porasli su za ceo procenat u odnosu na prethodnu godinu.