NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 1,25 odsto

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu ostvarene i očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih posledica pandemije korona virusa i podsticanja privrednog rasta, navedeno je u saopštenju NBS.

Dinarske kamatne stope smanjene su kao rezultat ublažavanja monetarne politike, pre svega niže referentne kamatne stope koja je smanjena za ceo procentni poen u odnosu na nivo pre izbijanja pandemije.

Kako je istaknuto, u ambijentu visoke likvidnosti banaka, koju je NBS, od početka krize, dodatno podstakla putem monetarnih operacija, Izvršni odbor očekuje da će prethodno ublažavanje monetarne politike nastaviti da doprinosi očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka.

Iz NBS očekuju da bržem oporavku domaće privrede treba da doprinesu i stimulativne mere koje je donela, a koje preduzećima obezbeđuju povoljnije uslove finansiranja u dinarima u okviru garantne šeme Vlade Srbije.

Izvršni odbor imao je u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera (u ukupnom iznosu od preko 12 odsto bruto domaćeg proizvoda), kojima je obezbeđena snažna podrška privatnom sektoru, kako bi oporavak naše privrede od pandemije bio što brži, navedeno je u saopštenju.

Naglašeno je da je donošenje tih podsticajnih mera bilo moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije.

U skladu sa očekivanjima NBS, kako je ukazano, nakon niskog nivoa u aprilu i maju, inflacija se u junu vratila u granice cilja i u julu je iznosila dva procenta međugodišnje.

Takvu dinamiku inflacije u najvećoj meri odredile su cene voća i povrća, kod kojih je efekat više baze iz prošle godine iščezao s dolaskom nove poljoprivredne sezone, kao i cene naftnih derivata, koje su sledile dinamiku svetske cene nafte, i po kom osnovu su do maja jačali dezinflatorni pritisci, a od juna slabe.

U NBS smatraju da izostanak većih inflatornih pritisaka potvrđuje i bazna inflacija, koja je i pored blagog povećanja u julu, ostala niska i stabilna i iznosila 1,7 odsto međugodišnje.

Usidrena na niskom nivou ostala su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, čime je potvrđeno poverenje tržišnih učesnika u cenovnu stabilnost i u narednom periodu, navedeno je u saopštenju.

Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja i u narednim mesecima, pre svega zbog niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena.

Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike.

Na odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou uticala su i kretanja u međunarodnom okruženju.

Iako je nakon početne faze pandemije usledilo postepeno ublažavanje zdravstvenih mera i započet postepen oporavak ekonomske aktivnosti na globalnom nivou, i dalje je prisutan visok stepen neizvesnosti na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, naveli su iz NBS.

Neizvesnost se, kako je objašnjeno, pre svega odnosi na tok pandemije na globalnom nivou i brzinu oporavka svetske privrede u narednom periodu, a dodatno je povećavaju i ekonomske tenzije između SAD i Кine.

Za Srbiju je posebno važan započet oporavak zone evra, koji bi trebalo da bude podstaknut preduzetim merama Evropske centralne banke u pravcu povećanja likvidnosti i pružanja podrške povoljnim uslovima finansiranja, ukazali su iz NBS.

Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je imao u vidu i neizvesnost na robnom tržištu, pre svega u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, posebno cene nafte, koja je i dalje na nižem nivou nego prošle godine, ali se od maja beleži trend njenog rasta.

Izvršni odbor je posebno istakao činjenicu da je Srbija ovu globalnu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji nego prethodne krize, što je stvorilo prostor za donošenje postojećih obimnih monetarnih i fiskalnih mera, kao i za eventualne buduće mere ukoliko to bude potrebno, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti, kao i fiskalne pozicije države.

U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, ekonomski oporavak privrede usledio je od maja, podstaknut preduzetim merama monetarne i fiskalne politike, koji je u većini proizvodnih i uslužnih sektora bio brži od očekivanja.

Izvršni odbor očekuje da će započeti oporavak biti nastavljen u narednom periodu, potpomognut i postepenim oporavkom eksterne tražnje, na koji upućuju vodeći pokazatelji ekonomske aktivnosti u zoni evra.

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor je usvojio i avgustovski Izveštaj o inflaciji, koji će biti objavljen 19. avgusta.

Pored nove projekcije inflacije i bruto domaćeg proizvoda, Izveštaj o inflaciji sadrži detaljno obrazložene odluke monetarne politike i makroekonomska kretanja koja ih opredeljuju.

Naredna sednica Izvršnog odbora, na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi, održaće se 10. septembra.