NBS: Referentna kamatna stopa ostaje jedan odsto

„Koristeći fleksibilnost postojećeg monetarnog okvira, NBS postepeno, od oktobra ove godine, smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike bez promene osnovnih kamatnih stopa, imajući u vidu povećane troškovne pritiske u međunarodnom i domaćem okruženju i potrebu uticaja na inflaciona očekivanja“, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da pored obustavljanja aukcija repo kupovine hartija od vrednosti putem kojih je u prethodnom periodu bankama obezbeđivana dinarska likvidnost, NBS postepeno povećava procenat viškova dinarske likvidnosti koje povlači na nedelju dana putem reverznih repo aukcija (repo prodaje hartija od vrednosti), kao i prosečnu ponderisanu stopu na tim aukcijama.

Od oktobra, ta stopa je povećana sa 0,11 odsto, koliko je do tada u proseku iznosila od početka godine, na 0,3 odsto, koliko je iznosila na poslednjoj reverznoj repo aukciji.

I u narednom periodu, kako je navedeno, NBS će postepeno, u skladu sa okolnostima, nastaviti da putem povećanja prosečne ponderisane repo stope, u okviru postojećeg koridora kamatnih stopa, pooštrava monetarne uslove.

„Više svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, uz efekte niske baze iz prethodne godine, doveli su do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu. Međugodišnja inflacija je u oktobru iznosila 6,6 odsto, a tri četvrtine bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata“, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da teba imati u vidu i to da su cene obe grupe proizvoda tokom prethodne godine bile izrazito niske usled nepostojanja značajnije tražnje, a s druge strane, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike imaju veći uticaj, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7 odsto međugodišnje.

Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi, kako je ocenila NBS, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja, i za godinu dana unapred i u srednjem roku.

iIstiče se da u prilog očuvanju inflacionih očekivanja idu i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Kao i većina drugih centralnih banaka u svetu, i NBS očekuje da će faktori više ukupne inflacije u najvećoj meri biti privremenog karaktera i da će biti iscrpljeni u narednoj godini.

U skladu s tim, NBS očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022. godine, tako da bi sredinom godine trebalo da se vrati u granice cilja od 3,0 ± 1,5 odsto, a nakon toga, inflacija će se kretati ka centralnoj vrednosti cilja, pri čemu postoji mogućnost da se krajem 2022. nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona, ako se ima u vidu efekat više baze iz ove godine.

U slučaju da se materijalizuju neki od rizika, koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, NBS je spremna u najkraćem roku da reaguje svim raspoloživim instrumentima.

Izvršni odbor NBS je, donoseći odluku, imao u vidu i da se pozitivni efekti prethodno donetih obimnih monetarnih i fiskalnih mera na ekonomsku aktivnost, mogu očekivati i u narednom periodu i da povoljni finansijski uslovi mogu biti održani i s nešto manjim stepenom ekspanzivnosti monetarne politike.

„Imajući u vidu da će na nivou godine rast ostvariti i svi proizvodni sektori, osim poljoprivrede na koju se odrazila suša, kao i da je u trećem tromesečju ostvaren bolji rezultat od očekivanog, naša projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 6,5 do sedam odsto u 2021. godini je sada bliža rastu od sedam odsto“, navela je NBS.

U srednjem roku, kako je navedeno, očekuje se rast od četiri do pet odsto čemu će doprineti realizacija velikih infrastrukturnih projekata.

Kao rezultat dinamičnog privrednog rasta, uprkos pandemiji, postignuta je, ocenila je NBS, stopa zaposlenosti od 50 odsto, što je najviša stopa ikada zabeležena.

Ohrabruje činjenica da su, kako je navedeno, ekonomije širom sveta pokazale visok stepen prilagođavanja uslovima pandemije, iako su i dalje prisutni znatni troškovni pritisci zbog zastoja u globalnim lancima snabdevanja, logističkih problema, nestašica pojedinih inputa, ali i radne snage. Ponuda na mnogim svetskim robnim tržištima, ipak postepeno raste.

Nakon izuzetno snažnog rasta koji su ove godine zabeležile svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, naredne godine očekuje se, kako je navedeno, približavanje ponude tražnji na ovim tržištima, što bi trebalo da doprinese stabilizaciji cena.

„Kada su u pitanju kretanja u zoni evra, koja je naš najvažniji ekonomski partner, nakon izazova koji potiču od znatno više cene prirodnog gasa i zastoja u lancima snabdevanja, očekuje se ubrzanje industrijske proizvodnje, pre svega u Nemačkoj, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i ekonomsku aktivnost“, ocenila je NBS.

Iako se, kako je navedeno, ne očekuje da Evropska centralna banka poveća kamatne stope u skorije vreme, u narednom periodu bi se mogao smanjiti obim dodatne likvidnosti koju ta banka ubrizgava u finansijski sektor.

Sistem federalnih rezervi je, kako je navedeno, sličnu odluku doneo početkom novembra, tako da je i po tom osnovu potrebna opreznost u vođenju monetarne politike NBS.

Izvršni odbor je naglasio da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku što bržem rastu privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu.