NBS: Referentna kamatna stopa ostaje jedan odsto, moguć rast BDP do sedam odsto

Donoseći ovakve odluke Izvršni odbor NBS je imao u vidu da postojeći monetarni okvir omogućava centralnoj banci da, u uslovima povećanih inflatornih pritisaka u međunarodnom i domaćem okruženju, smanji stepen ekspanzivnosti monetarne politike i bez promene osnovnih kamatnih stopa.

Kako je istaknuto u saopštenju, NBS u tom pravcu postepeno deluje u protekla dva meseca.

Pooštravajući monetarne uslove, bez izmene referentne kamatne stope i koridora kamatnih stopa, Izvršni odbor je ocenio da je u uslovima jačih troškovnih pritiska od prethodno očekivanih važno uticati na inflaciona očekivanja.

Skok svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, uz efekte niske baze iz prethodne godine, doveli su do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu, navela je NBS. U saopštenju je dodala da je u trećem tromesečju, zbog suše, izostao sezonski uobičajen pad cena povrća na domaćem tržištu, što je u najvećoj meri uticalo na to da međugodišnja inflacija (5,7 odsto u septembru) bude viša od njenih očekivanja.

Ocena Izvršnog odbora je da se u Srbiji, za razliku od većine drugih zemalja u regionu u režimu ciljanja inflacije, bazna inflacija, na koju mere monetarne politike imaju najveći uticaj, i dalje nalazi u donjoj polovini ciljanog raspona ukupne inflacije (2,6 odsto međugodišnje u septembru), čemu je u najvećoj meri doprinela očuvana stabilnost deviznog kursa.

NBS, kao i većina drugih centralnih banaka u svetu, očekuje da će faktori više ukupne inflacije u najvećoj meri biti privremenog karaktera i da će biti iscrpljeni u narednoj godini.

Usporavanje inflacije se očekuje od drugog tromesečja 2022. godine, tako da bi sredinom godine trebalo da se vrati u granice cilja, a do kraja godine i u donju polovinu ciljanog raspona, koji je 2,5 odsto, sa odsupanjem plus ili minus 1,5 odsto.

Međutim, ukoliko se ispostavi da su se materijalizovali neki od rizika, koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, NBS je spremna u najkraćem roku da reaguje svim raspoloživim instrumentima.

Izvršni odbor smatra da se pozitivni efekti prethodno donetih obimnih monetarnih i fiskalnih mera na ekonomsku aktivnost, uključujući i treći paket ekonomskih mera podrške privredi i građanima, mogu očekivati i u narednom periodu i da povoljni finansijski uslovi mogu biti održani i s nešto manjim stepenom ekspanzivnosti monetarne politike.

Imajući u vidu da su privredna kretanja od početka godine povoljnija od očekivanih, NBS je povećala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2021. sa 6,5 odsto na raspon od 6,5 odsto do sedam.

U srednjem roku, NBS očekuje rast BDP-a u rasponu od četiri do pet odsto, što će doprineti nastavku približavanja zemljama Evropske unije.

NBS je ukazala da međunarodno okruženje i dalje karakterišu brojni izazovi, pre svega tenzije na robnim tržištima, posebno energenata i drugih primarnih proizvoda, ali i nastavak logističkih problema, neravnoteža na tržištu rada i zastoja u snabdevanju, koji utiču na pojačane inflatorne pritiske u gotovo svim zemljama sveta.

„Zastoji u globalnim lancima snabdevanja i nestašice pojedinih inputa, pre svega u automobilskoj industriji, posebno se odražavaju na proizvodni sektor zone evra, našeg najvažnijeg ekonomskog partnera. Ipak, ohrabruje činjenica da su za zonu evra i zemlje u regionu, koje su takođe naši važni trgovinski partneri, poboljšani izgledi za privredni rast, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i ekonomsku aktivnost“, istakla je centralna banka.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 17. novembra.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. decembra 2021.