NBS: Uskoro ograničavamo provizije za kartice

„Narodna banka Srbije je izradila gotovo u potpunosti nacrt propisa kojim će se urediti visina međubankarskih naknada i druga pravila iz oblasti poslovanja sa platnim karticama, a koje u velikoj meri utiču na iznos naknade koju trgovac plaća svojoj banci svaki put kada kupac izvrši plaćanje platnom karticom na prodajnom mestu“, stoji u pisanom odgovoru NBS.

Narodna banka se čuva da ne objavi na kom će nivou biti postavljen limit za provizije koju banka čiji je POS terminal naplaćuje banci izdavaocu kartice, mada s obzirom da se NBS poziva na usklađivanje sa EU regulativom, to bi moglo značiti da će provizije biti maksimalno 0,2 odsto za debitne i 0,3 odsto za kreditne kartice. Inače, treba znati da, iako se radi o međubankarskoj proviziji, to plaća trgovac banci čija je kartica provučena. Te naknade idu i do 3,5 odsto. Ko može, taj trošak prebacuje na krajnje kupce, što u konačnici poskupljuje robu za građane.

Trgovci već godinama pozivaju da se ili smanje provizije za plaćanje karticama ili da im se omogući da povećaju cenu robe za iznos provizije ako se plaća karticama. S obzirom da prvo do sada nije razmatrano, a drugo je nezakonito, mnogi su prosto odustali od primanja kartica.

Prema istraživanju NBS, međubankarska provizija je u proseku iznosila 1,2 odsto, ali je išla i preko dva odsto, dok je ukupna provizija za promet karticama išla do tri odsto.

Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus, naziva pljačkom proviziju od 2,5 odsto na bruto promet za plaćanje karticom.

– Nečuveno je da oni naplaćuju proviziju čak i na PDV. Ako je roba 100 dinara sa PDV-om, banka naplaćuje 2,5 odsto na ceo taj iznos. Prema našim računicama, moja firma je 2014. godine za provizije u platnom prometu karticama platila bankama 14.000 evra. Što je mnogo, mnogo je – kaže Knežević dodajući da u maloprodaji nema posla koji ima profitnu stopu veću od 10 odsto, a najčešće su na nivou pet do sedam procenata. Prema toj računici, banka za provizije naplati 50 odsto profita firme na robi koja se plati karticama. U nekim slučajevima provizija za kartice je veća od marže na neke proizvode, recimo na kioscima.

On ističe da su neki prodavci dizali cene, neki davali popuste za keš plaćanje, jer bolje da daju 2,5 ili tri odsto kupcima nego banci.

– Tu cenu na kraju plate potrošači i trgovci kroz manju prodaju zbog viših cena. Pravo je pitanje ko dozvoljava da se enormni novac isisava iz privrede i od građana preko provizije za plaćanje karticama – pita se Knežević dodajući da su banke terale trgovce čak i da kupuju POS terminale.

Inače, visinu međubankarskih provizija određuju kartičarske kuće, a ne banke između sebe. Čak visina provizije služi kao mamac banci da klijentima izdaje kartice baš te kuće.

Pored propisa koji će ograničiti visinu provizija NBS radi i na zakonima koji bi omogućili uporedivost naknada u vezi sa računima građana, kao i lakši prenos platnih računa iz banke u banku, što bi trebalo da podstakne konkurenciju između banaka.

U NBS ističu da se razmatra i mogućnost da za osetljive grupe, kao na primer korisnike socijalne pomoći, određene usluge budu bez naknade.

Šta sve plaćamo

Uz tekući račun dolazi veliki broj naknada u zavisnosti od toga koje se usluge koriste. Otvaranje računa u banci je po pravilu besplatno, ali se zato naplaćuje održavanje koje ide od 125 do 500 dinara mesečno u zavisnosti od toga šta sve ima u paketu. Zatim su tu naknade za izdavanje čekova, provizije za prenos sredstava, za isplate sa tekućeg računa, opomene zbog kašnjenja u izmirivanju obaveza itd. Tu su i naknade vezane za obaveštavanje o promenama na računu, za devizne račune, pa kreditne kartice…