NBS: Uspešna godina za Srbiju

“Za vraćanje na pretkrizni nivo bila su potrebna tri tromesečja, dok je nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine. Devizni kurs dinara prema evru je stabilan, promene su na drugoj decimali. Devizne rezerve, koje su jedan od najvažnijih stubova sadašnje i buduće stabilnosti, znatno su veće nego pre krize. Na kraju novembra one iznose 16,5 milijardi evra, što je za oko tri milijarde evra više nego na kraju 2020. godine, uprkos pandemiji. Rezerve zlata smo dodatno povećali, za 1,7 tona, na rekordne 37,2 tone. Dinarska štednja je povećana za 12 odsto, na novi rekordni nivo od oko 104 milijarde dinara. Upotreba dinara u finansijskom sistemu Srbije dodatno je povećana. Uslovi finansiranja i privrede, i građana, i države još su povoljniji nego na početku pandemije. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniža 3,4 odsto, dok se kreditnom aktivnošću (rast od devet odsto međugodišnje u novembru) nastavlja puna podrška privrednom rastu. Priliv stranih direktnih investicija iznosio je oko 3,6 milijardi evra, tako da smo se po prilivu SDI približili rekordnoj 2019. godini. Zahvaljujući povoljnoj makroekonomskoj perspektivi zemlje i efektima investicija iz prethodnog perioda, u 2021. godini procene za rast Srbije tokom godine smo povećavali, što su činile i relevantne međunarodne institucije. Na pola koraka smo do investicionog rejtinga, koji uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije u zemlji.”, navedeno je u saopštenju NBS.

Takođe, u NBS tvrde da “uprkos brojnim izazovima uzrokovanih pandemijom, Narodna banka Srbije nije dozvolila da makroekonomska stabilnost bilo kog trenutka bude dovedena u pitanje. Nakon izuzetno niskog nivoa u 2020. godini, inflacija je u 2021. godini privremeno povećana u Srbiji i u gotovo svim drugim zemljama u svetu. Osnovu kretanja inflacije u 2021. godini činili su privremeni faktori, pre svega snažan rast svetskih cena energenata i hrane, kao i troškovni pritisci usled zastoja u globalnim lancima snabdevanja”, navodi se uz komentar da niska i stabilna bazna inflacija, koja se kreće oko centralne vrednosti cilja od tri odsto, ukazuje na to da nema značajnijih inflatornih pritisaka sa strane tražnje. Inflacija na međugodišnjem nivou prema podacima RZS iznosi 7,8 odsto.