NBS: Vrhunac inflacije krajem ove i početkom naredne godine, postepeni pad od aprila

Po projekciji NBS sredinom sledeće godine očekuje se vraćanje inflacije u granice cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u novembru ove godine na mesečnom nivou iznosila 0,9 odsto, odnosno 7,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Posmatrano prema strukturi, tri četvrtine međugodišnje inflacije u novembru bilo je opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, odnosno onim kategorijama na koje monetarna politika ne može direktno da utiče u značajnoj meri, navela je NBS u saopštenju.

Međugodišnja bazna inflacija, u koju nije uračuno poskupljnje hrane, energije, alkohola i cigareta, a  na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u novembru je bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je tri odsto, što, prema oceni NBS, i dalje ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka.

Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko dva odsto.

„Očuvanju bazne inflacije na niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede koje se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja“, istakla je NBS.

Kako je objašnjneo, cene neprerađene hrane su u novembru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 20,7 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 23,8 odsto, poskupljenja svežeg mesa od 22,6 odsto i svežeg voća od 18 odsto.

Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane su u novembru bile više za 7,1 odsto na međugodišnjem nivou. Po proceni NBS, u narednom periodu se može očekivati smirivanje inflatornih pritisaka po osnovu cena hrane čemu u prilog idu i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Cene energenata su povećane za 13,6 odsto, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 25,1 odsto. Osim niske baze iz istog perioda prethodne godine, glavni razlog rasta cena naftnih derivata je viša cena sirove nafte na svetskom tržištu koja je, usled bržeg globalnog ekonomskog oporavka od očekivanog, samo tokom septembra i oktobra povećana za skoro 20 odsto i trenutno se nalazi iznad pretkriznih nivoa.

Kako se krajem novembra i početkom decembra beleži pad cene nafte na svetskom tžištu tako da se i sa te strane može očekivati ublažavanje inflatornih pritisaka u narednim mesecima, navela je NBS.

Po projekciji NBS, zbog visoku baze iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspon. Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonosmkog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

„Кada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone“, navela je centralna banka u saopštenju.