NBS zadržala projekciju inflacije na osam odsto, povećala projekciju privrednog rasta na 2,5 odsto

Istovremeno, na predstavljanju novembarskog Izveštaja o inflaciji, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je da će, s obzirom na rast BDP-a u trećem tromesečju od 3,5 odsto, privredni rast u ovoj godini dostići 2,5 odsto, iako je u avgustu procena bila „u rasponu od dva do tri odsto bliže donjoj granici“.

„Međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji, pri čemu je njen nivo u prethodna tri meseca bio čak i niži nego što smo projektovali u avgustovskoj projekciji. Usporavanje inflacije na 8,5 odsto u oktobru i povratak na jednocifreni nivo rezultat je nižeg rasta cena hrane, ali i cena u okviru bazne inflacije, koje su u oktobru usporile rast na 7,3 odsto međugodišnje“, ocenila je Tabaković dodajući da takvom kretanju bazne, a time i ukupne inflacije, doprinelo popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, ali i zaoštravanje monetarnih uslova i smanjenje kratkoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede.

Procena NBS je da će se inflacija u granice cilja (4,5 odsto) vratiti oko polovine sledeće godine, a da će se do tri odsto spustiti u decembru 2024.

Tome će, rekla je Tabaković, doprineti pad uvozne inflacije i spoljne tražnje usled sporijeg globalnog privrednog rasta.

NBS je doduše korigovala procene prosečne inflacije. U 2023. godini će prosečna inflacija iznositi 12,5 odsto, dok je u avgustu očekivano da će biti 12,7 odsto, ali je zato projekcija prosečne inflacije za 2024. godinu povećana sa 4,4 na 4,6 odsto.

Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS rekao je da je usporavanje rasta cena hrane bilo veće od očekivanog i da se već u novembru očekuje jednocifrena inflacija cena hrane.

„Kao što smo i ocenjivali najveći deo ovogodišnje inflacije ostavrio se u prvoj polovini godine, a sada cene hrane ili stagniraju ili padaju. To je posledica poljoprirvedne sezone bolje od očekivane, kao i smanjenja troškova poljoprivrednih i prehrambenih proizvođača.

Jakovljević: U novembru očekujemo dalji pad inflacije

U novembru očekujemo dalji pad inflacije, ali sporiji zbog rasta regulisanih cena“, rekao je Jakovljević dodajući da se očekuje da će prosečna inflacija u prvom tromesečju sledeće godine iznositi 6,2 odsto.

„Za godinu dana, u četvrtom tromesečju sledeće godine, prosečna ifnlacija biče nešto veća od tri odsto, a u decembru 2024. očekujemo da bude tri odsto“, ocenio jeJakovljević dodajući da svaka projekcija ima rizike ostvarenja.

Mirjana Miletić, direktor Izveštaja o inflaciji istakla je da tvrdnje da Srbija ima iza Mađarske najveću inflaciju u Evropi nije adekvatna.

„U oktobru naša međugodišnja inflacija je 8,5 odsto, Češka je imala 8,5 odsto, Mađarska 9,9 odsto, a Rumuija 8,1 odsto. Do kraja godine inflacija u ovim zemljama biće od sedam do osam odsto i za većinu se očekuje povratak u granice cilja u 2025. godini, dok je za Srbiju procena sledeće godine“, ocenila je Miletić.

Prema njenim rečima, vrh inflacije u Srbiji bio je na nižem nivou nego u većini evropskih zemalja, a na to što ove godine u drugim zemljama brže opada inflacija je posledica baze.

„Odluka naše vladae je bila da se poskupljenja gasa i struje rasporede na duži perod, a ne da se ostavre u 2022. godini kada je bila kriza. U drugim zemljama sada iz obračuna izlazi taj efekat visokih poskupljenja od prošle godine“, objasnila je ona.

Takođe, na visoku inflaciju kod nas uticale su cene povrća zbog suše prošle godine i nepovoljnih prilika na proleće.

„Treba posmatrati kumulativnu inflaciju od 2021. godine kada je počeo talas poskupljenja. Srbija se po tome nalazi u proseku zemalja Centralne i Istočne Evrope, a bazna inflacija je među najnižim u regionu“, poručila je ona.

Što se tiče privrednog rasta, NBS ocenjuje da je rastu BDP-a od 3,5 odsto u trećem tromesečju najviše doprinelo građevinarstvo i to zbog ubrzanja infrastrukturnih investicija.

„Uprkos smanjenoj eksternoj tražnji, povoljnija kretanja od očekivanih ostvaruju se u prerađivačkoj industriji, čemu doprinose investicije iz prethodnog perioda i rast domaće tražnje. Takođe, podaci o prinosima najvažnijih kultura ukazuju na to da je ovogodišnja poljoprivredna sezona bila iznadprosečna i iznad naših očekivanja iz avgusta. Pozitivan
doprinos potiče i od većine uslužnih sektora“, rekla je Tabaković.

Posmatrano s rashodne strane, rast u trećem tromesečju bio je vođen rastom investicija, i to prvenstveno privatnih. Takođe, pozitivan doprinos, mada u manjoj meri nego u prvoj
polovini godine, dao je neto izvoz, kao rezultat nastavka realnog rasta izvoza robe i usluga i pada uvoza.

Milan Trajković, zamenik direktora ekonomskih istraživanja u NBS najavljuje da će u četvrtom tromesečju BDP međugodišnje biti povećan za 3,5 do četiri odsto, čime će se ostvariti konačan rast od 2,5 odsto ove godine.

On je najavio i da će naredne godine privredni rast dostići tri do četiri odsto. Polovina tog rasta doći će od lične potrošnje. On je istakao da se očekuje nominalni rast potrošnje od osam odsto i nominalni rast BDP od 8,6 odsto.

I pored rasta penzija, plata u javnom sektoru i minimalne zarade, rast lične potrošnje od iznosiće svega osam odsto, prema njegovim rečima, zbog toga što se očekuje pad rkedita za potrošnju i smanjenje doznaka, jer je teško očekivati da i sledeće godine doznake budu na nivou iz ove i prošle godine.

On je istakao i da je ove godine izvoz četiri uslužne oblasti, IT, turizma, saobraćaja i poslovnih usluga, pojedinačno veći od izvoza poljoprivrede.

Ove godine, za prvih devet meseci, zabeležen je deficit tekućeg računa od nešto ispod 800 miliona evra, što je najmanje do sada i za 2,5 milijarde evra manje nego prošle godine.

Za to je zaslužan, kako rast izvoza, ali još više pad uvoza i to pre svega zato što nije bilopotrebe za većim uvozom energije, ali i nižih cena.

Deficit energetskog bilansa bio je manji za 1,8 milijardi evra nego prošle godine.