NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto

„Inflacija je šestu godinu zaredom ostala niska i stabilna i u decembru je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), iznosila 1,9 odsto na međugodišnjem nivou, a niske inflatorne pritiske očekujemo i u narednom periodu“, navodi se u saopštenju.

Izvršni odbor očekuje da će se, kako se navodi, međugodišnja inflacija do sredine 2020. godine kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a da će se nakon toga, pod uticajem rasta agregatne tražnje, postepeno približavati centralnoj vrednosti cilja.

Dodaje se da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu.

„Evropska centralna banka od novembra sprovodi novi paket mera monetarnih podsticaja, dok Sistem federalnih rezervi, nakon poslednjeg sniženja referentne kamatne stope u oktobru, najverovatnije neće menjati monetarnu politiku još neko vreme“, navodi se u saopštenju.

Neizvesnost je, kako se navodi, prisutna u pogledu kretanja cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, s obzirom na složen uticaj brojnih faktora i na strani ponude i na strani tražnje.

Izvršni odbor je istakao da je otpornost srpske privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući punoj koordinaciji mera ekonomske politike, koja je rezultirala održivim snažnim rastom ekonomske aktivnosti i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, što potvrđuje i povećanje kreditnog rejtinga zemlje.

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2019. je premašio prvobitne projekcije i, prema preliminarnoj proceni RGZ iznosio je četiri odsto, a Izvršni odbor je naglasio da je posebno značajan rast investicija od 14,2 odsto u 2019.

Pozitivne trendove na tržištu rada, kako se navodi, najbolje ilustruju podaci o realnom rastu zarada od 8,5 odsto u 2019, uz pad stope nezaposlenosti na jednocifren nivo, dok su kao i u prethodne dve godine, javne finansije u 2019. bile u suficitu, a rekordan neto priliv stranih direktnih investicija je, petu godinu zaredom u punoj meri pokrio deficit tekućeg računa platnog bilansa.

„Garanciju otpornosti na eventualne šokove iz međunarodnog okruženja Srbiji pruža i visok nivo deviznih rezervi“, navodi se u saopštenju.