NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu.

Takođe, Izvršni odbor je naglasio da je, i pored povratka inflacije u granice cilja od 3 ± 1,5 odsto i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne i još uvek restriktivne monetarne politike NBS, imajući u vidu nešto veću otpornost inflacionih pritisaka, pre svega u okviru njene bazne komponente i nepredvidivost dešavanja u međunarodnom okruženju, rast geopolitičkih rizika, kao i njihov uticaj na svetske cene energenata, ostalih primarnih proizvoda i druge makroekonomske pokazatelje.

„Cena sirove nafte tokom prethodna dva meseca kretala se u rasponu od 70 do 80 dolara po barelu, uglavnom pod uticajem dešavanja na Bliskom istoku, dok su značajniji rast njene svetske cene ograničavale dobre zalihe nafte na globalnom nivou i očekivano slabljenje tražnje. Ipak, i dalje je izražena zabrinutost da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da poremeti tokove nafte iz ovog ključnog izvoznog regiona i da dovede do znatnijeg rasta svetske cene nafte u narednom periodu“, navodi se u saopštenju.

Oni su dodali da bi to moglo da se odrazi na inflaciju na globalnom nivou i tempo ublažavanja monetarnih politika centralnih banaka i uslove finansiranja na međunarodnom tržištu.

„Inflacija u Srbiji se nalazi u granicama cilja i u septembru je usporila na 4,2 odsto međugodišnje. Njeno kretanje u skladu je s putanjom koju je projektovala Narodna banka Srbije, pri čemu je rast cena voća i povrća zbog suše bio veći od očekivanog, ali je to neutralisano padom cena naftnih derivata usled prethodno snižene svetske cene nafte. Slično kao u zemljama regiona, bazna inflacija je viša od ukupne inflacije i bila je neznatno iznad pet odsto međugodišnje. U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja. Ipak, Izvršni odbor je istakao da na opreznost monetarne politike upućuje i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci“, objasnili su iz NBS.

Odlučujući o monetarnoj politici, kako se dodaje, Izvršni odbor je imao u vidu i da pokazatelji realnog sektora nastavljaju da beleže pozitivna kretanja.

„Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 3,1 odsto. Pozitivna kretanja u realnom sektoru podržana su smanjenjem inflacije, realnim rastom zarada i smanjenjem nezaposlenosti, kao i tekućim investicionim ciklusom. Rastu privredne aktivnosti doprinosi i rast kreditne aktivnosti, koji je u septembru ubrzao na 6,6 odsto međugodišnje, zahvaljujući povoljnijim kamatnim stopama usled ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. Nakon smanjenja u oktobru, tržišni učesnici očekuju da Evropska centralna banka i na narednom sastanku u decembru smanji svoje kamatne stope, a takva očekivanja tržišta preovladavaju i za današnji sastanak Federalnih rezervi“, saopšteno je.

Takođe, oni dodaju da je Izvršni odbor imao u vidu da povećanje kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane rejting agencije Standard&Poor’s doprinosi nižoj premiji rizika zemlje i povoljnijim uslovima finansiranja, što će pružiti podršku daljem rastu raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i privrednom rastu.