Na prevremenu otplatu do 1,2 miliona dinara banka neće moći da naplati naknadu: Šta je promenjeno u nacrtu zakona?

Kako pojašnjavaju, najpre ograničenje kamatne stope od pet odsto će važiti za sve postojeće korisnike stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, ali će se odnositi i na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom stopom.

Ograničenje će važiti do kraja 2025. godine, jer je, kako dodaju, ocenjeno da će do kraja te godine prosečna promenljiva kamatna stopa biti na nivou od oko pet odsto, zbog konstantnog pada stope EURIBOR-a.

Oni pojašnjavaju da trenutni tromesečni EURIBOR iznosi 2,985 odsto, a šestomesečni 2,711.

Iz NBS naglašavaju da bi bez ovog ograničenja, a nakon prestanka privremene mere, kamatna stopa kod stambenih kredita sa promenljivom stopom iznosila prosečno oko šest odsto.

„Trajno ograničenje kamatne stope za stambene kredite sa fiksnom stopom vezano je za prosečnu ponderisanu stopu za novoodobrene kredite, a ne za postojeće kako je prethodno bilo predloženo, jer je ocenjeno da je to sigurnije i primerenije rešenje, za tu vrstu stope, koje treba i dalje da podstiče odobravanje stambenih kredita po fiksnoj stopi“, pojašnjavaju oni.

Iz NBS podsećaju da su maksimalne vrednosti kamatnih stopa kod stambenih kredita, za period od 1. januara 2026. godine, do kraja 2027. godine određene na osnovu ponderisane stope uvećane za jednu petinu, a nakon toga taj koridor će biti nešto veći i iznosiće jednu četvrtinu.

„Na taj način su prihvaćena uporedna iskustva, koja pokazuju da je kod trajnih ograničenja, potrebno odrediti ipak nešto širi koridor kako bi se očuvali tržišni mehanizmi, odnosno kako se ne bi dovelo u pitanje odobravanje ovih vrsta kredita, posebno u određenim okolnostima“, navode oni.

Pored navedenih izmena, kako dodaju, ovaj Predlog zakona predviđa još jednu mogućnost za korisnike stambenih kredita koji imaju probleme u otplati.

„Naime, ti korisnici pored toga što sami mogu da prodaju nekretninu i da iz prodajne cene vrate dug banci, a ostatak zadrže, sada mogu i da dug prema banci izmire prenosom prava svojine na hipotekovanoj nekretnini. Na taj način mogu, da u zavisnosti od okolnosti u kojoj se nalaze (iznos duga koji su do tada platili, učešće u kupoprodajnoj ceni i sl.), odluče da prosto prenesu nekretninu na banku i time zatvore kredit“, ističu iz NBS u odgovoru za Danas.

Oni naglašavaju da je to samo mogućnost za korisnika, koju on može, ali ne mora da koristi.

Dodaju i da su precizirana i neka prethodno predložena rešenja, a da su dodatno regulisana i određena otvorena pitanja iz prakse, poput načina vraćanja neiskorišćenih sredstava obezbeđenja.

„Takođe je zakonom dotaknuto i pitanje mogućnosti uređivanja načina rada kreditnog registra od strane Narodne banke Srbije. Institut nepravičnih ugovornih odredbi je sada detaljnije uređen uzimajući u obzir Evropsku direktivu o nepravičnim ugovornim odredbama, praksu Suda pravde u primeni te direktive kao i iskustva sa domaćom sudskom praksom. Iznos prevremene otplate kredita u vezi sa kojim korisnicima ne može biti naplaćena dodatna naknada je povećan sa milion na 1,2 miliona dinara“, pojašnjavaju iz NBS.