NBS ima pravo preče kupovine zlata od Ziđin kopera, ove godine kupila 2,8 tona

Učešće zlata u ukupnim deviznim rezervama iznosilo je oko 13 odsto.

Narodna banka Srbije redovno kupuje zlato iz domaće proizvodnje, od kompanije Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper), kompanije koja je preuzela RTB Bor.

Slobodan Šojić, viši savetnik u Odseku za upravljanje deviznim rezervama Narodne banke istakao je da NBS ima ugovor sa Ziđinom koji joj daje pravo preče kupovine zlata koje ova kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga.

„U skladu s tim, tokom 2024. godine od ove kompanije kupljeno je ukupno 2,8 tona zlata, a od 2018. godine, otkad je Ziđin preuzeo RTB Bor, kupljene su ukupno 10,3 tone zlata”, rekao je Šojić, a objavila NBS.

Prema njegovim rečima, početkom jula 2024. Narodna banka Srbije kupila je pet tona zlata u inostranstvu, tako da je od 2019. godine na međunarodnom tržištu kupila ukupno 17 tona zlata (sve s međunarodnim standardom LGDS, koje garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5 odsto zlata).

Zlato ima ulogu sigurne aktive pre svega u vremenima ekonomskih kriza, kako za kompanije i pojedince, tako i za centralne banke.

„Ovo se odnosi i na ulogu zlata u deviznim rezervama, pa kada se govori o studijama o učešću zlata u deviznim rezervama, navodi se pet glavnih razloga zašto centralne banke drže zlato: istorijski stokovi, tj. nasleđene količine, status zlata kao aktive za dugoročno očuvanje vrednosti, njegove performanse u periodima krize, nepostojanje kreditnog rizika, korist od diversifikacije portfolija”, ističe Slobodan Šojić za rubriku NBS „Korisno je da znate”.

Cena zlata ima funkciju zaštite od inflacije, pošto na nju teže utiče politika kamatnih stopa centralnih banaka, a takođe je i niska korelacija zlata sa drugom imovinom u kojoj se drže devizne rezerve, kao na primer američkim dolarom, pa to donosi diversifikaciju rizika.

S druge strane, zlato ne donosi prihode, odnosno nije kamatonosna aktiva, mada može da donese kapitalnu dobit ako njegova cena raste. Takođe cena zlata je volatilnija od druge imovine, kao što su obveznice ili devize.

Devizne rezerve se, prema Šojićevim rečima, ulažu konzervativno, u najkvalitetnije hartije od vrednosti (državne i izdavalaca s garancijom države ili s kvalitetnim kolateralom), u depozite kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke.