NDB: Beograd na vodi služi da strani partner izvuče što više novca

Nakon sedam godina od kako je osnovano preduzeće Beograd na vodi postavlja se pitanje da li i kada treba napraviti presek stanja i oceniti da li je isplativ ili ne. Naime, u zajedničkoj kompaniji arapski investitor Belgrade Waterfront Capital Investment je vlasnik 68 odsto, a Republika Srbija 32 odsto, mada je unela 100 hektara zemljišta na najboljoj lokaciji u gradu.

Prema godišnjem izveštaju o poslovanju do kraja prošle godine u Beogradu na vodi završene i useljene su četiri zgrade, Residences, Vista, Parkview i Magnolia sa više od 870 stanova, a u izgradnji je još deset zgrada. Do sada je u kapital kompanije uplaćeno oko 43,5 miliona evra i to poslednja uplata je bila 2016. godine. Takođe, krajem ove godine dolazi na naplatu kredit koji je dao arapski suvlasnik od 25 miliona evra. Tako gledajući, najveći deo početne investicije već je otplaćen sa dobiti ostvarenom u 2018. i 2019. godini. Ipak, još nikakav novac nije isplaćen vlasnicima na ime dividende, već se sve ulaže u dalju gradnju.

Beograd na vodi je od početka nailazio na nedoumice i sumnje, čemu je doprinosio i nedostatak informacija u vezi projekta. Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd podseća da su od starta ukazivali na to da će projekat služiti da inostrani partner izvuče što više novca.

„S obzirom da smo mi manjinski partner, težiće da se iskazuju gubici kako se ne bi plaćala dividenda. Mislim da je to dogovor na štetu javnog interesa, posebno ako uzmemo u obzir da je zemljište od 100 hektara dato za džabe. Problem je i što je postavljen rok od 20 godina za presek stanja. Gubici u prvim godinama možda i jesu očekivani zbog izgradnje, ali prošlo je već sedam godina od osnivanja kompanije i dosadašnje poslovanje budi sumnju da bi se tako moglo i nastaviti“, ocenjuje Veselinović podsećajući da je glavni razlog za pokretanje projekta bio zarada od gradnje i prodaje stanova.

On kaže i da se posle sedam godina i kako se u javnosti reklamiralo, prodatih 3.000 stanova, „tu vrte već ogromne pare“.

„Bojim se da se uspostavi trend gde će se prikazivati gubici pumpanjem troškova, posebno, jer sa 68 odsto, arapski investitor ima potpunu kontrolu nad upravljanjem“, napominje on.

Na manjak transparentnosti oko ovog projekta već odavno ukazuje i arhitekta Dragoljub Bakić. On ističe da ništa ne znamo šta se dešava i da se „ne može verovati tim ciframa“.

„Ali neće najveći problem biti novac. Ako se tamo naseli 20.000 do 25.000 ljudi, za njih će biti potrebno 100 megavata električne energije. Dalje, trebaće 25 miliona kubika vode dnevno. Hoće se praviti nova fabrika vode? O saobraćaju da ne govorimo“, objašnjava Bakić.

Hronika uzaludnih protesta

Ugovor za Beograd na vodi potpisan je 26. aprila 2015. godine i objavljen je tek posle 147 dana pritisaka javnosti. Tri nedelje ranije u Skupštini je usvojen poseban zakon, leks specijalis, koji se odnosi samo na ovaj projekat i koji ga faktički izuzima iz našeg pravnog sistema. Obrazlažući projekat, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je da nije očekivao otpore modernizaciji i napretku, za šta Srbija nije imala novac, ali su ga oni našli. Prethodne godine, tokom 2014. kada je i registrovana firma Beograd na vodi, započeto je sa čišćenjem terena pored Save sa uklanjanjem šina. U junu 2014. godine u zgradi Geozavoda koja je obnovljena da bi bila sedište kompanije, predstavljen je master plan.

U septembru 2015. godine postavljen je kamen temeljac, a već u oktobru započeta prodaja stanova. Međutim, pravi otpor javnosti nastupio je nakon afere Savamala koja je dovela u pitanje postojanje pravnog poretka u Srbiji.

U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine ljudi sa fantomkama na glavi i bagerima ušli su u Savamalu, koja je predviđena da bude deo Beograda na vodi, ali su se vlasnici nekih objekata opirali iseljenju i tražili nadoknadu. Ljudi u fantomkama lišili su slobode ljude koji su se tamo zatekli, oduzeli im mobilne telefone, a policija se oglušila o prijave onih koji su uspeli da je pozovu. U početku su se vlasti pravile lude, da bi nekoliko meseci kasnije premijer Vučić izjavio da su to uradili „kompletni idioti“ iz vrha gradske vlasti. Tada je gradonačelnik bio Siniša Mali, današnji ministar finansija. Epilog cele afere je da je šef policijske smene, koji je bio dežuran te večeri priznao da se oglušio o pozive građana i osuđen je na uslovnu kaznu od pet meseci.