NDBG: Građani plaćaju grejanje 22 odsto više nego što je njegova realna cena

U saopštenju je navedeno da su „građani za prethodnih pet godina oštećeni za preko 212 miliona evra, tako što se insistiralo na celogodišnjem paušalnom plaćanju, umesto da je omogućena naplata grejanja po utrošku, kao i individualnog zaključivanja ugovora sa svim potrošačima i racionalizacije potrošnje“.

„Iako postoje tehnički uslovi da se naplata daljinskog grejanja vrši po utrošku, Beogradske elektrane i gradski čelnici svesno i proračunato ovo odbijaju računajući na dodatna sredstva koja na ovaj način iz džepova osiromašenih građana, završavaju u budžetu. Treba reći i da Beogradske elektrane, protivno zakonima, koriguju cenu samo onda kada cena energenata poskupi, a ne i kada pojeftini“, piše u saopštenju.

Iz Inicijative Ne davimo Beograd navode da sve ovo „dovodi do zaključka da gradska vlast cenu grejanja vidi kao dodatni izvor prihoda za gradski budžet, a ne uslugu koju po najpovoljnijim uslovima treba da obezbedi građanima, što potvrđuje i činjenica da višak sredstava Beogradske elektrane ne koriste za ulaganja u infrastrukturu, već se dodatno zadužuju kod poslovnih banaka“.

Inicijativa Ne davimo Beograd navela je i da od JKP Beogradskih elektrana očekuje odgovor na pitanja na osnovu kog propisa ne poštuju zakonsku obavezu po Zakonu o trgovini da kao prodavac toplotne energije naznače tačno u specifikaciji količinu i cenu robe koju prodaju i naplaćuju. Inicijativa pita i da li podstanice za distribuciju toplotne energije u mreži Beogradskih elektrana poseduju kalorimetre i da li se na taj način može tačno odrediti količina isporučene toplotne energije po kvadraturi koja se greje iz svake podstanice posebno.

Postavila je i pitanje i da li su Beogradske elektrane 2016. godine uzele kredit od od poslovnih banaka i iz kog razloga je to bilo neophodno ukoliko ostvaraju profit, kao i da li se (i koliki tačno iznos) profita Beogradskih elektrana koristi za stvaranje „budžetske rezerve“ za hladnije godine?