Ne dao ti bog Dušanovu penziju

A pošto su sve penzije značajan deo ukupnih javnih finansija Srbije, moraju se i ostali zamisliti šta se priča i kako se sa njima upravlja. Kao što on kaže možda negde i biva demagoški sa pravom i ostvarenjem. Ali mi smo srećom u Evropi i bar pomalo ipak idemo ka zaštiti prava svih građana. Ministar finansija bi morao makar od nadležnog ministra Zorana Đorđevića, naučiti i razumeti naš penzijski sistem, kao deo ukupnih javnih finansija. Utvrđivanje stanja je preduslov za poboljšanje, koje nam je potrebno.

Vujović treba pročitati u Ustavu da se država stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera i da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Penzije su isplata ostvarenog pretplaćenog osiguranog prava. Po zakonu penzije svakom penzioneru utvrđuje Fond na osnovu zakona, donošenjem rešenja o penziji prema starosti, godinama plaćanja i plaćenim doprinosima, a doprinos plaćaju osiguranici da bi stekli penziju. Fond je obavezan da redovno isplaćuje tako utvrđene penzije. Netačnom i štetnom izjavom ministar je pokazao neznanje, ali i dirnuo u sva rešenja o penzijama i novčanike penzionera. Šta je pravo na penziju, ako ne mesečni njen iznos, gospodine ministre?

Vujović zna da je u posebnom Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija, propisan način isplate penzija koje isplaćuje Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i određeno da se isplate penzija izvršene privremeno u skladu sa tim posebnim zakonom smatraju konačnim. Ali time nije menjano pravo na penzije niti je za tako umanjene penzije ijedan penzioner dobio novo izmenjeno rešenje. Dakle upravo suprotno pogrešnoj izjavi ministra, samo je trajno Fond oslobođen od plaćanja dela penzija, dok su prava na te penzije po rešenju i zakonu o penzijama ostala neizmenjena.

Ministra finansija direktno obavezuje odredba zakona o penzijama: „Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja (državna garancija)“. On zna da je to zakonski kolateral za ukupna rešenjima utvrđena prava penzionera i potpunu isplatu penzije po njima. Država je posebnim zakonom samo trajno oslobodila pravno lice Fond od dela isplate natprosečnih penzija, ali država iz budžeta ostaje garant platac za ukupno pravo na penziju. Dobar ministar finansija je već treću godinu morao da beleži uvećani dug budžeta prema penzionerima i da vodi računa kako će taj dug države biti izmiren. Uostalom i njegova samopohvala o postignutom uravnoteženju budžeta nije istinita ako i dalje traju ostvarena prava koja se u celini ne isplaćuju. Kad bi tako moglo biti, svak bi uskraćivanjem isplata, lako uravnoteživao i loše budžete.

Jedan penzioner je već počeo parnicom da traži isplatu neostvarenih prava na penziju od Fonda, a ministar je u budžetu smanjio i transfere Fondu za penzije. A hoće li se moći ignorisati zakonska državna garancija za penzije? To bi i moglo biti na ideji ministra, da država i dalje smanjuje isplate penzija od strane Fonda, a da se penzioneri samo oslikavaju sa rešenjima o pravu. Ali to valjda neće proći. Ako bi bilo moguće da garant Republika Srbija nastavi propisivati dužniku Fondu da konačno isplaćuje sve manje delove penzija od utvrđenih njegovim rešenjem, pa takvo smanjeno isplaćivanje bude smatrano istovremeno i smanjenje date garancije države, garancija bi bila obesmišljena. I više od toga država bi tada kao garant upravo ometala naplatu potraživanja koja je garantovala. Valjda nećemo toliko krenuti unazad. Treba obratno sve uraditi da se povrati poverenje u penzijski sistem i svoju državu.

Autor je redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije