Ne gasiti stare blokove dok se ne izgrade novi

Inače, gašenje pet zastarelih blokova u proizvodnom sistemu EPS-a traže i međunarodne finansijske organizacije kao i još niz poteza u cilju sprovođenja reformi u tom preduzeću kako ono ne bi finansijski opterećivalo državnu kasu. Bez obzira na preuzete obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu stručna javnost u Srbiji se kategorično protivi gašenju starih proizvodnih blokova (koji su nerentabilni i zagađuju životnu sredinu) dok ne budu izgrađeni novi objekti za proizvodnju struje.

– EPS sa mreže prvo treba da isključi dva bloka u TENT-u. Prvi bi trebalo da bude isključen sledeće godine, a drugi godinu dana posle toga. Gašenje ta dva bloka vremenski se podudara sa izgradnjom novog bloka B3 u Kostolcu. Tek kada izgradnja novog proizvodnog objekta u Kostolcu bude završena, sa mreže bi trebalo isključiti dva zastarela postrojenja u TENT-u. Tek u tom trenutku to ima smisla. Ako bi do toga pak došlo ranije, Srbija bi se suočila sa akutnim nedostatkom struje – kaže za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije. On dodaje da u tom pogledu EPS ne treba da se obazire na predloge međunarodnih finansijskih organizacija.

– To su njihove želje kako stvari treba da funkcionišu, a dovoljne količine struje su nasušna potreba potrošača u Srbiji i po tom pitanju ne treba praviti trule kompromise – navodi naš sagovornik.
Sa njegovim mišljenjem slaže se i Slobodan Ružić, nekadašnji zamenik ministra energetike Srbije.

– O gašenju proizvodnih blokova u EPS u ovom trenutku je suludo i razmišljati. Potrebno je prethodno izgraditi nova proizvodna postrojenja i održavati postojeća pa tek onda gasiti one koji su nerentabilni odnosno zastareli. Međutim, gašenje takvih objekata nije nikakav reformski prioritet kada je reč o EPS-u. S druge strane, možemo da konstatujemo da se proces restrukturiranja tog preduzeća ne odvija zadovoljavajućim tempom i još mnogo toga je potrebno uraditi kako bi ono funkcionisalo efikasnije nego što je to slučaj sada. Obično se sasvim pogrešno smatra da restrukturiranje u EPS-u isključivo podrazumeva odlazak u prevremenu penziju uz otpremninu hiljadu ljudi te da su time svi problemi rešeni. Međutim, to je samo jedan od koraka koje je nužno preduzeti – objašnjava Ružić.

Prema njegovim rečima, odlazak hiljadu zaposlenih iz preduzeća je nedovoljan kada je reč o racionalizaciji radne snage, to jest smanjenju troškova poslovanja, te da ta brojka treba da bude daleko veća. Pored toga, smatra Ružić, treba voditi računa i o tome ko napušta preduzeće.

– EPS-u je potrebno da zapošljava nove kadrove u deficitarnim kategorijama, a tu prvenstveno mislim na one strukture koje su direktno uključene u proizvodnju električne energije. To faktički znači da treba voditi računa o strukturi zaposlenih odnosno osloboditi se viškova prvenstveno iz redova administracije koji su nastali kao posledica takozvanog partijskog zapošljavanja – navodi Ružić. On dodaje da je za nesmetano poslovanje EPS-a potrebno da se investira i u izgradnju novih proizvodnih objekata a da bi se to ostvarilo potrebno je da preduzeće raspolaže dovoljnim količinama sopstvenih sredstava a do njih se može doći samo u slučaju da cena struje bude podignuta odnosno da dostigne ekonomski nivo koji garantuje zaradu.

Danijel Cvjetićanin, profesor na Univerzitetu „Singidunum“, kaže za Danas da je osnovni zahtev MMF-a kada je reč o EPS-u, racionalizacija radne snage i troškova.

– To je sasvim legitiman i razuman zahtev koji svakako treba i sprovesti. Razlog zašto MMF kao legalni zastupnik svetskog kapitala to traži je da se EPS oslobodi svih nepotrebnih troškova pre nego što bude dat na upravljanje stranom vlasniku. MMF smatra da je pogodnije da se sve te reforme obave pre nego što EPS dobije stranog upravljača. Sa moje tačke gledišta o svim tim reformama treba razmisliti, one su nužne i korisne, jedino što nije dobro u celoj priči je da na kraju EPS bude privatizovan. Sve ostalo stoji i treba uraditi – navodi Cvjetićanin.

Inače, pre dva dana smo kontaktirali i nadležne u EPS-u kako bi saznali njihove planove vezano za gašenje nerentabilnih blokova kao i šta je dosad urađeno na reformama u tom preduzeću a gde se kaska ali do zaključenja ovog izdanja nismo dobili odgovore na naša pitanja.

Ono što se zna je da međunarodne finansijske organizacije insistiraju na tri stvari. To je postepeno dizanje cene električne energije, smanjenje broja zaposlenih i investicije. U drugoj kategoriji zahteva, koji nemaju istu „težinu“ kao tri već navedena su zatvaranje pet nepotrebnih pogona, unutrašnje restrukturiranje, bolji sistem javnih nabavki, smanjenje troškova prenosa i krađe struje.