Ne koristimo dovoljno biomasu

On je naveo da su ciljevi Srbije da posle 2020. godine više od 20 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora.

Glamočić je, novinarima u pauzi konferencije Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) o projektu „Razvoj održivot tržišta bioenergije u Srbiji, rekao da Vlada Srbije vodi politiku podsticaja u ovom sektoru i da je sa lokalnim samoupravama uspostavljen dobar kontakt.

U 15 opština sprovode se projekti vredni skoro stotinu miliona evra, rekao je Glamočić koji navodi da je u planu i zamena fosilnih goriva u toplanama, koje u Srbiji pre svega funkcionišu na lignit, mazut i gas.

Glamočić je podsetio i na izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu oko kojeg je bilo dosta polemike, ali niko nije obratio pažnju da dobru odredbu koja se tiče proizvodnje biomase.

Sva pravna i fizička lica mogu dobiti zakup poljoprivrednog zemljištva u državnoj svojini, koje se nije koristilo, na 30 godina za nula dinara ako ga budu koristili za proizvodnju biomase.

Zakon je u primeni i ove godine je 145 opština podnelo godišnje programe, a prošle godine se se javile samo 32, rekao je Glamočić.

Vlada Srbije je snažno opredeljena za transformaciju energetskog sektora ka održivom i zelenom, rekao je on i napomenuo da će tome doprineti smanjenje koriščenja fosilnog goriva, korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje emisija gasova staklene bašte.

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman poručio je da njegova zemlja podržava Srbiju u prelasku na zelenu energiju i korišćenje obnovljivih izvora.

Ditman je podsetio da GIZ poklanja veliku pažnju tom sektoru i od 2000. godine u Srbiju je investirano, kroz različite programe dobre uprave, infrastrukture, energetike i živitne sredine, skoro 1,6 milijardi evra.

Nemačka vlada je investirala 1,2 milijarde evra kako bi se unapredila energetska efikasnost i koristili obnovljivi izvori energije, rekao je Ditman.

Srbija je lider u korišćenju biomase i može biti primer drugima u regionu, zbog čega Nemačka i podržava održavanje ovog skupa, rekao je Ditman.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine zaštite klime i energetskog sektora nemačke pokrajine Baden Virtemberg Andre Bauman rekao je da je u Beogradu jer Srbija i Baden Virtemberg imaju veoma dobru saradnju u oblasti bioenergije.

Želimo da produbimo saradnju jer je bioenergija nada za budućnost, rekao je Bauman koji je podsetio i da je danas u Marakešu završena konferencija o klimi i da su rezultati mnogo bolji nego što se očekivalo.

Bauman je podsetio da je prošle godine u Parizu postignut Globalni dogovor o klimi koji poziva države da ograniče emisiju gasova staklene bašte kako temperatura planete ne bi porasla više od dva stepena Celzijusa.

On je napomenuo i da su pred Nemačkom dva velika izazova, smanjenje gasova staklene bašte i zatvaranje nuklearnih elektrana do 2022. godine.

Bauman je ukazao da su ciljevi njegove zemlje da se do 2050. godine uštedi 50 odsto energije, da se 80 odsto koristi energija iz obnovljivih izvora i da se emisija gasova staklne bašte smanji za 90 odsto.

To su visoki ciljevi i želimo da ih dostignemo, naglasio je Bauman.

U Srbiji se od 2013. godine do decembra 2017. godine sprovodi projekat „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, koju sprovode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, KFW i GIZ.

U programu učestvuje i Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i javne i privatne institucije i kompanije, lokalne samouprave i civilno društvo.