„Ne može se reći da je NIS 2008. godine prodat budzašto“: Analitičar o polemici u javnosti da je NIS poklonjen Rusima

On je za agenciju Beta, povodom polemike u javnosti da je ta domaća kompanija takoreći poklonjena ruskim firmama Gasprom Njeftu i Gaspromu, rekao da je prodaja bila deo šireg projekta koji je obuhvatao i izgradnju gasovoda Južni tok, što potom nije realizovano, kao i zastupanje interesa Srbije u vezi sa statusom Kosova i Metohije u Ujedinjenim nacijama.

„Svi poslovi koji nisu čiste ekonomske prirode naravno da nisu valjani, niti je dobro privatizaciju sprovoditi na netransparentan način. Ali mora se reći da sve što je usledilo u vezi sa razvojem ove kompanije nije bilo loše, jer da je NIS ostao u većinskom državnom vlasništvu ne bi u njemu ostao kamen na kamenu“, rekao je Gujančić.

Istakao je da je nezavisna revizija, nakon privatizacije, utvrdila da je NIS poslovao sa gubitkom od osam milijardi dinara u 2008. godini, a da je privatizovan kao kompanija koja pozitivno posluje.

To najbolje govori u kakvom stanju je bio NIS pre privatizacije i koliko su Rusi, kako je rekao, „pronašli kostura u ormaru“.

Ruske kompanije, čiji je udeo u NIS 56,15 odsto su, prema njegovim rečima, uložile u modernizaciju rafinerije u Pančevu, u mrežu benzinskih stanica, što je sve vidljivo golim okom, ali i preko finansijskih rezultata u poslednjih 15 godina.

„Naravno, rezultati ove kompanije bi bili i bolji da je ruska strana imala krediblnog partnera u državi koja je najveći manjinski akcionar sa udelom od 29,87 odsto. Naša država je uradila veoma malo toga kada je u pitanju kontrola poslovanja ove kompanije, a da je postojao profesionalni nadzor i valjana kontrola govorili bismo još o boljoj slici kompanije“, naveo je Gujaničić.

Dodao je da je posledica takvog odnosa države da Rusi mogu da kažu „evo koliko je tih 400 miliona evra bilo jeftino“ jer sad ta firma na berzi, vredi oko milijardu evra, a prodata je pre 15 godina.

Gujaničić je rekao da NIS na berzi vredi kao 2008. godine kada je prodat, ako se u obzir uzme inflacija, a paradoks je što se vidi i golim okom da je firma mnogo bolja i modernija, ali je ta cena posledica činjenice da država ne obavlja osnovne svoje funkcije, nema prave berze, ne funkcionišu institucije…

To se, kako je naveo, vidi i po samom ponašanju države koja je u odbor direktora nije imenovala najstručnije ljude, već žene političara, razne političke nameštenike, i faktički je poslala signal strateškom partneru da je „baš briga za poslovanje te kompanije“.

„NIS je domaćim političarima sve vreme služio za potkusurivanje, država je tim firmama ponudila i prodala Petrohemiju, a za uzvrat obećala da neće podizati rudnu rentu, umesto dividende uzela je donaciju. To je taj šićardžijski odnos“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da je ruska strana učinila mnogo više za poslovanje NIS-a nego sama država Srbija, ali da ne treba imati zabludu da oni nisu štitili prevashodno svoje interese, jer tako rade svi strani ulagači kada shvate kako u Srbiji stvari funkcionišu.

To je, kako je ocenio, igra koju je vlast u Srbiji dozvolila jer joj nije stalo do vladavine prava, funkcionisanja institucija, što bi sve poslovne odnose podiglo na viši nivo transparentnosti.

„Kada je Gasrpom došao u Srbiju 2008. godine mislili su da postoji prava berza, trudili su se da podignu nivo transparentnosti, a vremenom su, kao i svi strani investitori, uvideli kako stvari funkcionišu i prilagodili su se“, rekao je Gujaničić.

Uprkos, kako je naveo, svim manjkavostima, a akcionari upravljačima NIS najviše zameraju veliku količinu kapitalnih ulaganja, gde nisu uvek bili vidljivi jasni prinosi, NIS izgleda kudikamo bolje od bilo koje kompanije u kojoj država ima izražen interese, kao što su EPS, Telekom ili Energoprojekt holding.

Govoreći o položaju kompanije na berzi, Gujaničić je rekao da je NIS prvih godina imao dnevni promet akcija na berzi 100.000 -150.000 evra, a sada tek 10.000-20.000 evra i da se po tome vidi u kom smeru je priča otišla.

„Ne može se reći da je ruska strana odgovorna što Srbija nema berzu, odgovorna je država Srbija. Uprkos tome, NIS je ostao jedina domaća firma koja transparentno prezentuje kvartalne rezultate poslovanja svake godine, ali u uslovima raspada tržišta vremenom se i ova aktivnost pretvorila u puku formu“, rekao je Gujaničić.

Pravo NIS da eksploatiše naftu u Angoli, što je prodato u paketu sa udelom u kompaniji, prema rečima Gujaničića, samo je delić biznisa iako se od toga pravi mit, pa ovo pitanje nije toliko relevantno u vrednovanju kompanije.

„Da ruske firme imaju rafineriju u Angoli i kada bi mogle da prerađuju veću količinu nafte i prodaju je možda bi bilo finansijskog efekta, ovako, kada je rafinerija u Pančevu, to ne daje neke efekte“, rekao je Gujaničić.

Srbija je 2008. godine prodala NIS ruskom Gazprom Neftu, a Ministarstvo finansija SAD je pre dva dana uveleo sankcije NIS-u.

Nejasnoće u odluci o sankcijama proteklih dana o tome da li je zahtev SAD da ruske firme u potpunosti napuste učešće u vlasništvu, ili samo većinski udeo, razjasnio je pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i euroazijska pitanja James O’Brien.

On je rekao da SAD ne želi da Rusija upravlja tom ključnom kompanijom u Srbiji, te da je jedini način da rizik bude nula – da udeo ruskog vlasništva takođe bude – nula.