Ne može zemlja strancima, ali može njihovim firmama

Posle niza godina, tokom kojih se nije mogao čuti konkretan stav države po ovom pitanju jer se, kao uostalom uvek i u svemu, čeka poslednji trenutak, pre nekoliko dana oglasio se aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, rekavši da „neće biti prodaje zemlje strancima“.

– Mi ćemo naše propise uskladiti do 1. septembra i neće biti prodaje zemlje strancima. Neće biti potpuno liberalizovano tržište – rekao je Nedimović prošle nedelje u Ivanjici.

Kako će to biti rešeno zasad se još ne zna. I verovatno će i ova tema (za početak zbog izbora) biti odložena do daljeg. Za kukanje zbog lošeg dogovorenog SSP-a u ovom slučaju (usvojen 2008) je kasno. Jedino što je sigurno i potpuno nemoguće u ovom trenutku jeste da se SSP ukine, jer je to međudržavni sporazum koji bi mogao da bude raskinut samo ukoliko svih 28 zemalja članica da zeleno svetlo za to. Druga opcija je da se strancima ne dozvoli prodaja zemlje, bar ne odmah, već da se uvedu ograničavajući uslovi za kupovinu. Postoji i rešenje, doduše prilično radikalno, koje su primenili Mađari – oni su zabranili prodaju zemlje strancima tako što su promenili Ustav.

Međutim, bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov kaže za Danas da ne zna kako će Srbija rešiti ovo pitanje i objašnjava zašto je nebitno da li će se dozvoliti strancima iz EU da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.

– Time što zabranjujete strancima da kupe zemlju suštinski ne sprečavate da dođe neko da otvori firmu u zemlji Srbiji, čime postaje domaće pravno lice i samim tim je izuzet iz odredbe Zakona. Po pravilu svi veliki zemljovlasnici kao i oni koji imaju više od 50 hektara imaju kompanije, a nisu fizička lica. Znači pravna lica mogu da dođu i ne možete ih sprečiti jer bi trebalo da sprečite da stranci otvaraju firme u Srbiji, što je ne samo glupo nego i nemoguće – rekao je Živkov još pre četiri godine u tekstu „Zašto se ne slažem sa Aleksandrom Vučićem“. On napominje kako stranci kao fizička lica, nažalost, neće hrliti u Srbiju da kupuju zemljišta, jer će Srbiju napuštati svi oni koji imaju bilo kakvu šansu da iz nje odu, naročito iz njenih ruralnih područja.

Porast interesovanja za državno zemljište u Srbiji, tvrdi Živkov, očekuje se ne iz EU već od stranaca koji po pravilu učestvuju u „land grabbing“ procesu Arapa, Kineza, Indijaca i Rusa.

Osim toga, Živkov kaže kako će gubitnici biti i poljoprivrednici jer „dok se bude vodila lažna rasprava protiv nekakvih EU porodica, koje nažalost nikada neće ni doći da žive u Srbiji i obrađuju njenu zemlju, poljoprivredno zemljište u Srbiji će i dalje da bude deo partijske podele, uzurpiraće ga razni svedoci saradnici i lokalni moćnici kao i braća sa Istoka, dolazeći do njenog vlasništva bez ikakvog tendera“.

Glavni i odgovorni urednik magazina Agrobiznis Goran Đaković kaže za Danas da iskustva drugih zemalja oko ovog pitanja pokazuju da su dogovori mogući i da bi konkretno u našem slučaju odlaganje primene SSP bilo najbolje rešenje.

– Iskustva drugih pokazuju da je dogovor moguć i mislim da bi u ovom trenutku odlaganje primene onog što je dogovoreno SSP-om bilo moguće jer to je i u interesu Srbije, ali i EU koja nije u najsjajnijoj situaciji – ističe Đaković.

Na pitanje šta bi za Srbiju bilo dobro rešenje i da li je moguće da i mi kao i Mađarska zbog ovog pitanja promenimo Ustav, Đaković kaže da je to vrlo moguće.

– Promena Ustava je moguća, ne samo zbog prodaje zemlje strancima već i zbog nekih drugih pitanja, ima više razloga – napominje naš sagovornik. Interes Srbije je, smatra on, da zemlja što duže ostane u našim rukama i da je zato odlaganje trenutno rešenje koje je najprihvatljivije.

Đaković podseća da stranci i sada mogu da kupuju zemlju kao pravna lica, ali ne i kao fizička i da zato treba biti obazriv pri rešavanju ove situacije da ne bismo kasnije bili u problemu kao Rumunija, koja je veliki deo svog zemljišta rasprodala.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran naglašava za naš list da su svi svesni toga da se SSP ne može menjati, te da energiju umesto na pregovore treba usmeriti u drugom pravcu. A to je, smatra on, iskoristiti iskustva drugih zemalja koja su u EU i primeniti od toga ono što je najbolje za nas.

– Niko od prethodnih ministara nije uredio ovo pitanje i sada je Nedimović svestan da će nešto morati da se uradi. Lično sam za novi zakon, ali se bojim da za to sada nema vremena – ističe Prostran.

Bitno je što pre usvojiti izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu, a promena Ustava, tvrdi on, postoji kao opcija, ali to treba da bude poslednja opcija koju Srbija uzima u obzir.

– Mi moramo da napravimo takve uslove, koji neće onemogućiti strancima da kupe zemlju, ali će ih ograničiti. Treba da se uvede da bar 10 godina budu rezidenti kako bi mogli da kupe zemlju, da se bar pet godina bave poljoprivredom i da im se ograniči posed koji mogu da kupe, da to ne bude više od 200 hektara – napominje Prostran.

Danska, Poljska, Mađarska

Danska je ograničila prodaju zemlje strancima na 200 hektara, Poljaci su zabranili prodaju prvih 12 godina po ulasku u EU, dok su Mađari bili najradikalniji – zbog neslaganja sa EU oni su promenili Ustav na referendumu i zabranili prodaju zemljišta strancima.