Ne nazire se još bescarinski izvoz "fijata 500L" 1

Uprkos najavama zvaničnika Srbije da će pregovori o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ruske Federacije, te primeni tog trgovinskog aranžmana i na ostale zemlje Evroazijske ekonomske unije (Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija)…

…biti okončani sredinom decembra, iz Beograda i Moskve, još nema nikakvih informacija o sudbini tog aranžmana.

Javnosti je, tako, ostavljeno da spekuliše da je negde „zapelo“. Možda baš kod uzajamnog bescarinskog plasmana automobila: kragujevačkog „fijata 500L“ na rusko i ostala tržišta EU i ruskih vozila (najverovatnije „lade“) na srpsko tržište. Novom poslovnom aranžmanu, koji je prema procenama pojedinih analitičara, štetan po Srbiju, mogli bi da se usprotive i predstavnici ruske kompanije AvtoVAZ koja nije u većinskom vlasništvu države Rusije, već francusko-japanskog konzorcijuma Reno-Nisan. Reno, prema (ne)zvaničnim informacija, ne bi blagonaklono gledao na povlažćeni status „lade“ na srpskom tržištu, jer bi to ugrozilo plasman ostalih modela te kompanije u Srbiji.

Po svemu sudeći maratonski pregovori o proširenju slobodne trgovine, odnosno o uvođenju novih proizvoda (autombili, šećer, sirevi, živinsko meso i cigarete) na tu listu, koji su sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom počeli još u aprilu 2013, biće nastavljeni i u narednoj godini. I to uprkod činjenici da su u novembru, iz srpskog Ministarstva trgovine, stizala uveravanja da će bescarinski status „fijata 500L“ na evro-azijskim tržištima biti rešen do kraja 2016. godine. inače, sudeći prema obećanjima Vladimira Putina, kragujevački „veliki fića“ trebalo je da se nađe, najpre na ruskom, a potom i na ostalim tržištima bivših sovjetskih republika koje sada čine Evroazijsku ekonomsku uniju (EEU), do kraja 2013. Rok je, međutim prolongiran, najpre na 2014, pa na 2015, a zatim za kraj maja 2016. godine… Iz ove perspektive posmatrano, preciznije, posle probijanja još jednog roka za okončanje pregovora o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ruske Federacije, moglo bi se zaključiti da ova svojevrsna saga o bescarinsmom plasmanu „fijata 500L“ na evroazijska tržišta, sve više podseća na neku latinoameričku sapunicu čiji se kraj ne nazire.

Sve je, reklo bi se, očitije da je priča o povlašćenom statusu „fijata 500L“ još jedan od pokazatelja u kom pravcu ide Srbija – ide ka Uniji, ali ne Evropskoj, nego onoj Evroazijskoj. Tome u prilog govori i prošlonedeljni ugovor premijera Aleksandra Vučića i ruskog ministra odbrane, Sergeja Šojgua, o donaciji ruskih aviona, tenkova i borbenih oklopnih vozila Vojsci Srbije. U Kragujevcu, koji je još od 1853. godine centar vojne industrije, dobro je znano da se ozbiljni kupoprodajni ugovori, kad je vojno naoružanje u pitanju, kakav je ovaj koji su verifikovali Šojgu i Vučić, sklapaju između država koje pripadaju istom političkom (i vojnom) bloku. Podsećanja radi, ubedljivo najveći kupac Zastavinog pešadijskog naoržanja, u vreme Titove SFRJ, bile su države članice Pokreta nesvstanih. Rusija je, početkom prethodne decenije, kad je Srbija otvoreno zagovarala put evro-integracija, stopirala izvoz Zastavinog pešadijskog naoružanja u Jermeniju, koja je tada bila u ruskoj interesnoj sferi, da bi od skora postala deo Evroazijske ekonomske unije. O nesrazmeri između evroazijskih tržišta, sa oko 200 miliona stanovnika, i srpskog od oko sedam miliona ljudi, te između cena „fijata 500L“, koji i bez carine teško da može da bude jeftiniji od 15.000 evra, i znatno jeftinijih ruskih vozila, kao i o posledicama takvog poslovnog aranžmana sa Rusima po domaći automobilski sektor, naš list je upozoravao u više navrata, ali bez ikakvog odjeka.

Princip reciprociteta

Ako Rusi i njihovi evro-azijski partnetri pihvate da se spisak domaćih proizvoda obuhvaćenih Sporazumom o slobodnoj trgovini između Srbije i Ruske Federacije, pored sireva, šećera, cigareta i živinskog mesa, proširi i automobilom „fijat 500L“, onda će to, najverovatnije, biti u kontekstu sve ubrzanijeg približavanja Srbije Evroaziskoj ekonomskoj uniji. S druge strane, nema nikakve dileme da će i druga strana, kao što je, ustalom, već i najavljeno imati svoje zahteve u vezi prošrenja tog Sporazuma. Izvesno je, takođe, da će jedan od ključnih zahteva biti onaj koji se odnosi na bescarinski režim ruskih automobila na srpskom tržištu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari