Ne nazire se još bescarinski izvoz "fijata 500L"

…biti okončani sredinom decembra, iz Beograda i Moskve, još nema nikakvih informacija o sudbini tog aranžmana.

Javnosti je, tako, ostavljeno da spekuliše da je negde „zapelo“. Možda baš kod uzajamnog bescarinskog plasmana automobila: kragujevačkog „fijata 500L“ na rusko i ostala tržišta EU i ruskih vozila (najverovatnije „lade“) na srpsko tržište. Novom poslovnom aranžmanu, koji je prema procenama pojedinih analitičara, štetan po Srbiju, mogli bi da se usprotive i predstavnici ruske kompanije AvtoVAZ koja nije u većinskom vlasništvu države Rusije, već francusko-japanskog konzorcijuma Reno-Nisan. Reno, prema (ne)zvaničnim informacija, ne bi blagonaklono gledao na povlažćeni status „lade“ na srpskom tržištu, jer bi to ugrozilo plasman ostalih modela te kompanije u Srbiji.

Po svemu sudeći maratonski pregovori o proširenju slobodne trgovine, odnosno o uvođenju novih proizvoda (autombili, šećer, sirevi, živinsko meso i cigarete) na tu listu, koji su sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom počeli još u aprilu 2013, biće nastavljeni i u narednoj godini. I to uprkod činjenici da su u novembru, iz srpskog Ministarstva trgovine, stizala uveravanja da će bescarinski status „fijata 500L“ na evro-azijskim tržištima biti rešen do kraja 2016. godine. inače, sudeći prema obećanjima Vladimira Putina, kragujevački „veliki fića“ trebalo je da se nađe, najpre na ruskom, a potom i na ostalim tržištima bivših sovjetskih republika koje sada čine Evroazijsku ekonomsku uniju (EEU), do kraja 2013. Rok je, međutim prolongiran, najpre na 2014, pa na 2015, a zatim za kraj maja 2016. godine… Iz ove perspektive posmatrano, preciznije, posle probijanja još jednog roka za okončanje pregovora o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ruske Federacije, moglo bi se zaključiti da ova svojevrsna saga o bescarinsmom plasmanu „fijata 500L“ na evroazijska tržišta, sve više podseća na neku latinoameričku sapunicu čiji se kraj ne nazire.

Sve je, reklo bi se, očitije da je priča o povlašćenom statusu „fijata 500L“ još jedan od pokazatelja u kom pravcu ide Srbija – ide ka Uniji, ali ne Evropskoj, nego onoj Evroazijskoj. Tome u prilog govori i prošlonedeljni ugovor premijera Aleksandra Vučića i ruskog ministra odbrane, Sergeja Šojgua, o donaciji ruskih aviona, tenkova i borbenih oklopnih vozila Vojsci Srbije. U Kragujevcu, koji je još od 1853. godine centar vojne industrije, dobro je znano da se ozbiljni kupoprodajni ugovori, kad je vojno naoružanje u pitanju, kakav je ovaj koji su verifikovali Šojgu i Vučić, sklapaju između država koje pripadaju istom političkom (i vojnom) bloku. Podsećanja radi, ubedljivo najveći kupac Zastavinog pešadijskog naoržanja, u vreme Titove SFRJ, bile su države članice Pokreta nesvstanih. Rusija je, početkom prethodne decenije, kad je Srbija otvoreno zagovarala put evro-integracija, stopirala izvoz Zastavinog pešadijskog naoružanja u Jermeniju, koja je tada bila u ruskoj interesnoj sferi, da bi od skora postala deo Evroazijske ekonomske unije. O nesrazmeri između evroazijskih tržišta, sa oko 200 miliona stanovnika, i srpskog od oko sedam miliona ljudi, te između cena „fijata 500L“, koji i bez carine teško da može da bude jeftiniji od 15.000 evra, i znatno jeftinijih ruskih vozila, kao i o posledicama takvog poslovnog aranžmana sa Rusima po domaći automobilski sektor, naš list je upozoravao u više navrata, ali bez ikakvog odjeka.

Princip reciprociteta

Ako Rusi i njihovi evro-azijski partnetri pihvate da se spisak domaćih proizvoda obuhvaćenih Sporazumom o slobodnoj trgovini između Srbije i Ruske Federacije, pored sireva, šećera, cigareta i živinskog mesa, proširi i automobilom „fijat 500L“, onda će to, najverovatnije, biti u kontekstu sve ubrzanijeg približavanja Srbije Evroaziskoj ekonomskoj uniji. S druge strane, nema nikakve dileme da će i druga strana, kao što je, ustalom, već i najavljeno imati svoje zahteve u vezi prošrenja tog Sporazuma. Izvesno je, takođe, da će jedan od ključnih zahteva biti onaj koji se odnosi na bescarinski režim ruskih automobila na srpskom tržištu.