Ne postavljaj direktoru nezgodna pitanja

– Po prijavi radnika inspekcija je sredinom oktobra pokušala da izvrši proveru firme Laroucci voda, ali je naišla na zatvorene kapije i obaveštenje da su radnici na plaćenom kolektivnom odmoru. Kontrolu su inspektori uspeli da obave nedelju dana kasnije i tada je ustanovljeno da zarade i doprinosi nisu isplaćeni od jula meseca, kao i da nisu urađena rešenja o godišnjim odmorima. Dat je nalog poslodavcu da to ispravi, u međuvremenu smo dobili model rešenja o kolektivnom odmoru koje je, kažu iz firme, podeljeno radnicima – kažu u Ministarstvu i dodaju da će ove nedelje inspekcija proveriti da li je radnicima dato rešenje i da li su im isplaćene zarade.

Grupa radnika Laroucci vode koja se obratila Danasu, tvrdi da do današnjeg dana nisu dobili novac ni za jedan mesec, kao i da su očekivali da će fabrika početi da radi 3. novembra, ali su u međuvremenu dobili SMS poruke da će kolektivni odmor biti produžen do 3. decembra. Oni sumnjaju da će fabrika otići u stečaj, a u prilog tome govori i podatak da je više od mesec dana račun blokiran za iznos od oko 30 miliona dinara. Proizvodnje nema, jer je fabrika dobila zabranu da puni nekadašnji brend „voda vodu“ s obzirom da pravo na taj žig ima prvi vlasnik Vojin Đorđević. Voda voda je svojevremeno imala licencu za upotrebu tog žiga, ali kako nije uplaćivala nadoknadu za korišćenje imena i dizajna boce, izgubila je pravo na tu proizvodnju. Fabrika, od kada se poznati košarkaš upisao kao vlasnik, nije izmirila ni dugovanja od oko 45 miliona dinara prema Fondu za vode Republike Srbije, ali sa te adrese još nije pokrenut mehanizam za prinudnu naplatu. Podsetimo, fabriku dodatno opterećuje i spor oko vlasništva između Divca i Đorđevića, o kome se pre pet godina naveliko pisalo, a koji u našem sistemu pravosuđa, još uvek traje. Ono što u tom sporu nije nepoznanica, je da su Divac i Đorđević dogovorili dokapitalizaciju preduzeća, nakon koje je trebalo da prvom vlasniku ostane 70 odsto akcija dok je udeo Divca bio 30 odsto. Đorđević tvrdi da je Divac iskoristio jednu od faza iz komplikovane procedure koja je tada osmišljena, i upisao se kao jedini vlasnik u preduzeću (tada) Voda voda. Međutim, radnici sumnjaju da je fabrika već prodata, samo da zbog postojanja sudskog spora, ne može zvanično da bude preneta na nove vlasnike.

– U februaru ove godine, kada je firma već bila duboko u dugovima, sa mesta direktora povukao se Zvonimir Nikezić, a na njegovo mesto došao je Miroslav Lazić, bivši vlasnik nekoliko propalih preduzeća, među kojima je i Laroucci Era, koje je držao sa nekim strancima iz Alžira i Bahreina. On se sada predstavlja kao zastupnik arapskog kapitala, a naša fabrika je promenila ime u Laroucci voda. Ipak, kapitala nema, jer od 17. oktobra kapija je zaključana a radnici mesecima ne primaju zarade. Stručnjaci su već otišli, preduzeće je prošlog meseca napustio i poslednji inženjer iz grupe koja se pre desetak godina, kada je fabrika osnovana, obučavao u Francuskoj. To nas najviše brine. Ne znamo šta nas čeka, da li imamo posao ili ne – kaže za Danas jedan od radnika koji nije želeo da mu se navede ime „jer otkazi se daju i kad direktoru postaviš nezgodno pitanje“. Radnici još tvrde i da su „počeli da se skidaju delovi sa proizvodnih linija sumnjaju da se oni prenose u drugo preduzeće, Divali, osnovano u julu ove godine na ime Snežane Krstić, inače nevenčane supruge Lazića“. Dodaju da vode nema već osam meseci na tržištu a dugovanja za repromaterijal premašila su 60 miliona dinara.

Naš list nije uspeo da dobije potvrdu ili demanti optužbi koje su na račun vlasnika i direktora izrekli radnici.

– Ne mogu da komentarišem, nije mi to posao, za sve informacije obratite se Vladi Divcu – rekao je kratko direktor Lazić. Divac se takođe nije odazvao našem pozivu, upućenom u dva navrata preko sekretarice u Olimpijskom komitetu. Prema njenim rečima, poruka mu je preneta, ali odgovora nije bilo.

Partneri

Ugovor o partnerstvu koji su pre pet godina sačinili Vojin Đorđević i Vlade Divac osim Voda vode odnosio se i na preduzeće Gorki list, koje je proizvodilo istoimeni liker. Međutim, Divac tu nije uspeo da se upiše kao jedini vlasnik, već je posedovao samo 30 odsto kapitala, ali je postavio svoj menadžment i Đorđević je svojevremeno tvrdio da mu nije bilo dozvoljeno ni da uđe u firmu niti je imao uvid u poslovanje. „Ni dan-danas ne znam da li je uplaćen dogovoreni iznos za preuzimanje trećine udela“ kaže on za Danas. Ipak, fabrika nije dugo opstala, jer su za proizvodnju tog likera bile neophodne supstance koje se uvoze iz Slovenije. Kako i tu nije bila plaćena nadoknada za korišćenje žiga, licenca je oduzeta, a preduzeće koje je držalo više od 60 odsto tržišta likera u Srbiji otišlo je u stečaj. Đorđević je, u međuvremenu, žigove preneo na Grenki list licenciranje, čiji je jedini vlasnik, a ta firma registrovana je u Sloveniji. Do skoro, tamo se i punilo poznato piće za tržište EU, a tek odnedavno deo proizvodnje prenet je i u Suboticu odakle se sada snabdevaju i trgovine iz Srbije i Crne Gore.