„Ne samo da se ništa ne dobija, već se i gubi“: Zašto su eksperti nezadovoljni subvencijama za strance s platama preko 300.000 dinara?

Naime, od 1. marta počela je da se primenjuje Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji koja predviđa zapošljavanje onih za čijim angažmanom postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu, a koji osim uslova o vremenu provedenom u Srbiji moraju da ispunjavaju i onaj koji se tiče dogovorene osnovne mesečne zarade. Ona mora biti veća od 300.000 dinara bruto.

Donošenje ove uredbe Vlada Srbije je svojevremeno predstavila kao “važnu meru” za prilagođavanje poslodavaca novim uslovima poslovanja na međunarodnom konkurentnom tržištu u periodu značajne inflacije i navela da će njenom primenom biti omogućeni podsticaji za poslodavce, uz zadržavanje jednakog fiskalnog opterećenja, kako bi zarade koje isplaćuju stranim državljanima ili domaćim povratnicima, kao i licima obrazovanim u inostranstvu, bile konkurentne zaradama inostranih poslodavaca.

Dakle, Vlada stoji na stanovištu da će sprovođenjem ove mere, između ostalog, pored stranih radnika sa visokim primanjima u delatnostima koje su deficitarne u Srbiji kada je reč o broju zaposlenih, motivisati i dijasporu da se vrati u zemlju i zarađuje visoke plate.

Podsticaj će tako pokriti 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jednog ili više zaposlenih radnika i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo se, kako se navodi u uredbi, odnosi na isplate izvršene za zaposlene novonastanjene u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine.

Stručna javnost pak nije sa odobravanjem dočekala ovakvu odluku Vlade Srbije. Ističe se da donesena mera neće podstaći dijasporu da se iz ekonomski razvijenijih zemalja vrati u Srbiju gde je životni standard niži niti će zaustaviti odlazak školovane radne snage u inostranstvo. Jednostavno, domaća radna snaga koja bi mogla da obavlja deficitarne poslove u Srbiji nije obuhvaćena subvencijama koje su doneli nadležni te će nastaviti da odlazi u tuđinu kako bi tamo obezbedila svoju egzistenciju.

Eksperti su nezadovoljni jer odluka Vlade po ovom pitanju podrazumeva da se doprinosi zaposlenima koji zarađuju više od 300 hiljada dinara mesečno pokrivaju iz budžeta. Drugim rečima, ljudi koji rade primera radi za 50 ili 60.000 dinara, kao i oni koji imaju niža primanja, faktički će plaćati doprinose onima koji imaju velike plate.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže za Danas da ne postoje racionalni razlozi za donošenje ovakve odluke koja je kontrapoduktivna po interese države a istovremeno i diskriminatorska jer domaći radnici ostaju uskraćeni za subvencije koje se odobravaju za lične dohotke jednog broja stranaca i povratnika iz inostranstva.

– Shodno tome mislim da je doneta odluka namenska, odnosno usmerena je ka poslovnim interesima pojedinih kompanija koje su upućene u svom delovanju na radnu snagu iz inostranstva kako bi im olakšala poslovanje u Srbiji, odnosno obezbedila veće profite. Ovakvom merom ne samo da se generalno gledano ne doprinosi poboljšanju poslovanja privrede u zemlji već se i gube značajna sredstva koja budžet može da inkasira od naplate poreza na plate zaposlenih koji dobro zarađuju. Dakle ne samo da se ništa ne dobija već se i gubi ovakvim potezom – objašnjava Pavlović i dodaje da nije ni opravdano ni smisleno da zaposleni sa niskim platama finansiraju lične dohotke onih čije su plate značajno veće od proseka niti da se na taj način preduzetnicima obezbeđuje veći profit.

On dodaje da je odluka Vlade Srbije i diskriminatorska jer dovodi u potpuno različit, odnosno povlašćen položaj, radnike koji dolaze iz inostranstva u odnosu na domaću radnu snagu.

Istog mišljenja je i Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”, koji navodi da na ovaj način oni sa skromnim platama izdržavaju dobrostojeće dok se bogatim preduzetnicima stvara ekstra profit.

– Nikakve logike nema u tome da radnici čiji su lični dohoci niži od republičkog proseka kroz poreze na plate subvencionišu one koji zarađuju dobro. Umesto da novčana podrška ide socijalno ugroženima kojima je nužna ona se usmerava potpuno nelogično ka onima koji ne bi trebalo da je dobijaju. Dodatno, ovakva odluka pored svega izrečenog i diskriminiše domaće radnike koji nemaju pravo na ono što imaju oni na koje se ove subvencije odnose. Odluka Vlade je dakle potpuno neracionalna, kao i mnoge druge koje je na ekonomskom planu donosila dosad – zaključuje naš sagovornik.