Zakon koji legalizuje prekršaj: Da li registar „Ne zovi“ zaista štiti potrošače ili nudi ruku spasa trgovcima?

Korisnici će na listu „Ne zovi“ moći da se prijave putem aplikacije, elektronskom poštom ili podnošenjem zahteva lično u poslovnici svog operatora mobilne ili fiksne telefonije. Obrazac zahteva za upis ili ispis iz registra „Ne zovi“ građani mogu da preuzmu na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Prijava u registar značiće da prodavci neće moći na navedeni broj da ih zovu, šalju SMS ili MMS poruke. Osim toga, svi koji se bave telefonskim marketingom od sada su dužni da provere da li se broj koji planiraju da pozovu nalazi na datoj listi. Provera brojeva telefona upisanih u ovaj registar biće omogućena na internet stranici RATEL-a.

Iako uvođenje ovog propisa deluje kao konačna barijera nametljivim prodavcima, po pitanju njegove primene ostaju otvorena brojna pitanja. Neka od njih tiču se samog procesa dokazivanja prekršaja, ali i potencijalnih „rupa“ koje otvaraju prostor za izbegavanje sankcija.

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“ objašnjava za Danas da brojeve koji se prijave u registar „Ne zovi“, ne bi trebalo da zove ni jedna trgovina, ali da ona, koja ima saglasnost potrošača da se oglašava, ne mora proveravati da li je kontakt zaveden u registru.

„Registar „Ne zovi“ uveden je u Zakon pre dve godine, i trebalo je da stupi na snagu u decembru 2022. On predviđa da fizička lica kod operatora ostavljaju broj telefona, a trgovac koji želi da ih pozove, prvo treba da proveri da li je broj koji hoće da kontaktira u registru. Ako jeste, ne sme da ga zove, a ako nije, po ovom zakonu, trgovac bi smeo da inicira poziv. Međutim, član 37. već postojećeg Zakona o zaštiti potrošača, odavno ne dozvoljava direktna oglašavanja, i to čak i bez registra „Ne zovi“. Ovim članom zakona, trgovcu je zabranjeno da direktno komunicira sa potrošačem vezano za oglašavanje, bez njegovog prethodnog pristanka. Tako ispada da registar „Ne zovi“ legalizuje pozivanje potrošača koji nisu upisali svoj broj telefona u ovaj registar, iako je postojećim zakonom to izričito zabranjeno“, upozorava naš sagovornik.

On dodaje da se, sve i da registar ima smisla, postavlja pitanje kako će se, i na osnovu čega, otkrivati i dokazivati ko krši zakon, i kome će biti izrečena kazna do 50.000 dinara.

„Kada neko želi da počini „prevaru“, u smislu da proda proizvod koji ne vredi koliko ga procenjuju ili da nema svojstva koja se navode, zašto bi mu bio problem da kupi drugu karticu koja nije registrovana na firmu, i pozove ljude. Takođe, svi znamo kako pozivi mogu da se preusmeravaju, da se potrošač kontaktira sa jednog broja a da izađe nešto drugo, ili da se ne prikaže ništa“, podseća Gavrilović.

Naš sagovornik ukazuje i na to da u pomenutom zakonu nije precizno definisano da li se zabrana oglašavanja odnosi i na sredstva komunikacije kao što su Viber i Vocap, jer se te aplikacije mogu instalirati na računare, a zakon navodi da je zabranjeno kontaktiranje putem telefona.

„Kod direktnog oglašavanja, koje nije vezano za registar „Ne zovi“, zabranjeno je kontaktiranje potrošača na bilo koji način – telefonom, mejlom, ili bilo kojim drugim sredstvom na daljinu. Međutim, kada govorimo o registru, zabranjeno je upućivati pozive i poruke telefonom, registrovanim potrošačima. Ako bi neko hteo da izvrda zakon, mogao bi na Viber ili Vocap da pošalje poruku s kompjutera, i da kaže da se nije oglašavao preko telefona“, zaključuje Gavrilović.

Kada je reč o samom postupku prijave prekršaja od strane prodavca, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, kaže za naš list da građani prvo treba da se jave tržišnom inspektoru, i da pripreme listu poziva kao dokaz.

„Kontrolu da li trgovci postupaju po ovom zakonu, treba da vrši Tržišna inspekcija. Ako potrošača koji je svoj broj prijavio u registar pozove neko ko nudi proizvode, potrošač prekršaj treba da prijavi tržišnom inspektoru, i kao dokaz priloži listing da je dobio poziv sa određenog broja. Zatim, Tržišna insekcija treba odmah da naplati kaznu. Ipak, pitanje je koliko tržišnih inspektora treba, ko će izaći na teren, u kom vremenskom roku treba isporučiti listing, koliko traje cela procedura i drugo“, naglašava predsednik NOPS-a.

Papović takođe poručuje da ovim zakonom nisu pokrivene aplikacije, uz opasku da je, u cilju zaštite potrošača, potrebno više pažnje posvetiti zloupotrebama veštačke inteligencije.

„Mi se bavimo registrom „Ne zovi“, kvalitetom robe, dok se organizacije u razvijenim zemljama bave zloupotrebom veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija je sada uzela maha, imamo brojne primere gde se poznatima „ukrade“ glas i lik, i napravi se kao da oni promovišu ili nude neki proizvod, što potrošače često dovodi u zabludu, posebno putem društvenih mreža“, dodaje naš sagovornik.

Ipak, neželjene pozive i nasrtljive telefonske prakse ne dolaze samo sa brojeva prodavaca, već i iz političkih partija koje imaju različite motive, a koje registar „Ne zovi“ ne sprečava u nameri da kontaktiraju građane.

Danilo Krivokapić, direktor Šer fondacije, ističe za Danas da, iako Zakon o zaštiti potrošača ne obuhvata stranu koja nije trgovac, kontaktiranje bez pristanka korisnika broja u svakom slučaju predstavlja nezakonitu radnju.

„Što se politčkih partija tiče, na njih se u ovom smislu ne odnosi Zakon o zaštiti potrošača koji reguliše odnose potrošača i trgovaca, ali se svakako primenjuje Zakon o zaštiti potrošača, po kome ne vidim drugi osnov za kontaktiranje do izričitog pristanka građana. Tako da se svako kontaktiranje od strane političkih partija, kojima niste dali saglasnost, može smatrati nezakonitim“, zaključuje Krivokapić.