Nebojša Savić: Deficit treba dalje smanjivati

Kakva su vaša očekivanja za 2017. godinu što se tiče privrednog rasta i inflacije? Šta će biti glavni generatori rasta i koliko će spoljni faktori imati uticaj na to?

– Rast u Srbiji u 2017. može biti oko 3,5 do četiri odsto. Za to će biti potrebno da se dalje nastavi uspešno sprovođenje aranžmana sa MMF i da se intenzivira realizacija onog dela programa koji je vezan za strukturne promene i reformu javnih preduzeća. Druga važna komponenta je da se daljim unapređenjem poslovne klime i uslova poslovanja u Srbiji ovaj prostor učini što atraktivnijim za ulaganje privatnog kapitala. Ovo bi moglo postati posebno značajno za intenziviranje razvoja inovativnosti i IT sektora kao ključnih osnova novog rasta zasnovanog na znanju. Posebna pogodnost je što se taj sektor zasniva na zapošljavanju mladih visoko obrazovanih ljudi.

Ovom rastu će svakako pogodovati niska stopa inflacije koja će sasvim izvesno ostati na tom nivou i u 2017. jer su inflaciona očekivanja i na jednu i na dve godine usidrena na niskom nivou, oko 2,5 odsto.

Šta će biti najveći izazovi u fiskalnoj konsolidaciji s obzirom da su iscrpene mere poput smanjenja plata i penzija?

– Ostvareni fiskalni deficit u 2016. od 1,4 odsto je znatno niži od onoga što se očekivalo i što je bilo dogovoreno sa MMF-om. U 2017. treba nastaviti sa merama na strani rashoda, ali i sa merama na strani povećanja prihoda. To se pre svega odnosi na legalizaciju sive ekonomije i prevođenje što većeg dela u formalni sektor. Bilo bi veoma poželjno da se deficit dalje smanjuje.

Da li bi najavljena povećanja plata u javnom sektoru i penzija mogla da dovedu u pitanje smanjenje deficita i javnog duga?

– Sasvim je razumljivo da postoje pritisci da se povećavaju zarade u javnom sektoru. Ali isto tako treba reći da je u prethodne dve godine sprovođenja aranžmana sa MMF-om bilo povećanja plata, što inače nije uobičajeno u ovakvim tipovima aranžmana. To je bilo moguće zato što su ostvarivani bolji rezultati od očekivanih. Otuda bi i ove, treće i završne godine aranžmana, bilo veoma poželjno da se koncentrišemo na ostvarivanje što boljih rezultata. Na taj način bi se eventualno stvorili uslovi za rast plata u javnom sektoru i penzija. Dakle, potrebno je prvo ostvariti dobar rast GDP-a, dalje legalizovati sivu ekonomiju i dalje smanjivati fiskalni deficit.

U 2016. godini banke su zabeležile rast kreditiranja stanovništva, ali pad kredita prema privredi uprkos smanjenju kamatnih stopa. Koji su razlozi za to i može li se nastaviti privredni rast bez značajnije podrške bankarskih kredita?

– Među komercijalnim bankama u Srbiji postoji jaka konkurencija i žestoka je borba da se dođe do kvalitetnih klijenata kojima se mogu plasirati novi krediti. Čini mi se da su tu manje više iscrpljene tržišne mogućnosti. Da postoji prostor za plasiranje kreditnog potencijala komercijalne banke bi ga sigurno plasirale, jer je to njihov osnovni posao. Nažalost prostor je sužen, a rizici su veoma veliki. Ne treba zaboraviti da su kamatne stope na istorijski najnižem nivou i da je značajno povećano učešće kreditiranja u dinarima.

U kojoj meri i na koji način rast kamata FED-a i jačanje dolara može ugroziti finansijsku stabilnost u Srbiji i da li je to pretnja u narednom periodu?

– Povećanje kamatnih stopa FED-a ima negativan uticaj na sve zemlje u kojima je bilo značajnijeg priliva kapitala, posebno portfolio investicija. To je kapital koji kruži svetom i nastoji da ostvari najviše prinose. Logično je kada dođe do povećanja kamatnih stopa u SAD da dolazi i do odliva kapitala iz zemalja u koje je ranije ušao. Taj efekat, zavisno od ekonomskih fundamenata neke zemlje, može uticati na finansijsku stabilnost. Srbija je i prošle i ove godine ispoljila zavidnu sposobnost odbrane od ovih efekata i sposobnost njihovog apsorbovanja. To treba slediti i u budućnosti.