Rumunska vlada podržaće zahteve sindikata koliko je to moguće s obzirom na budžetska ograničenja. Vlada će ignorisati populističke predloge opozicije – reakcija je premijera Emila Boka na poslednje zahteve sindikata za povećanje neto minimalca na oko 180 evra. Pad životnog standarda u Rumuniji izazvan svetskom krizom i pojačan merama štednje, na osnovu kojih je PDV uvećan za pet odsto, a plate u javnom sektoru skresane za četvrtinu, praćen je višemesečnim protestima, štrajkovima, ali i političkom nestabilnošću.
Potresi u Vladi koji su početkom septembra kulminirali smenom šestorice ministara (finansija, poljoprivrede, saobraćaja, komunikacija, rada i ekonomije), okončani su krajem istog meseca kada je ostavku podneo ministar policije. Ipak, opozicija ne odustaje od svojih zahteva, i o poverenju najslabijoj rumunskoj vladi za poslednjih 20 godina poslanici će odlučivati do kraja oktobra. Talas štrajkova u Rumuniji za sada je okončan. Poslednji su rad prekinuli policajci 26. septembra, kada je 6.000 njih protestovalo zbog smanjenja plata. Završeni su ostavkom ministra policije Vasilea Blaga, koji je štrajk nazvao ilegalnim i osudio policajce jer su „zaboravili zakletvu“.
Dok rumunska vlada teškom mukom sprovodi mere koje joj je za sanaciju krize „prepisao“ MMF, predsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor, povodom rasprava o mogućim načinima za stabilizaciju ekonomije, ističe da Hrvatskoj MMF nije potreban. „Niko u Vladi o tome nikada nije razmišljao, niti govorio“, kazala je Kosorova. Njen recept za privredni oporavak jeste saradnja Vlade i čelnika lokalne zajednice uz „malo više snage i odlučnosti svih“.
Hrvatski sindikalci su, s druge strane, Svetski dan dostojanstvenog rada, 7. oktobar, obeležili deljenjem kikirikija poslanicima u Saboru. Pored kikirikija, narodni predstavnici dobili su i letke sa zahtevima od kojih je glavni ostvarivanje u praksi člana 55 Ustava prema kojem zaposleni imaju pravo na zaradu kojom mogu osigurati sebi i porodici slobodan i dostojanstven život. Sindikalci smatraju da hrvatski radnici rade „za kikiriki, te da gotovo 70.000 radnika radi u preduzećima koja državi duguju oko 1,7 milijardi evra. Zbog toga od Vlade traže da se uskraćivanje plata i doprinosa proglasi krivičnim delom.
Zagrebačka fabrika tekstila Kamensko verovatno je najdramatičniji primer za ilustraciju tvrdnji sindikata: nekoliko stotina radnica već pet meseci nije primilo platu. Poslodavac zaposlenima duguje 7,5, a državi 25 miliona kuna. Radnice strahuju da vlasnik namerno uništava firmu kako bi prodao zgradu na atraktivnoj lokaciji gde je smeštena.
Na svetsku ekonomsku krizu nije ostala imuna ni Slovenija, najuspešnija „nova“ država članica Evropske unije. Štrajk zaposlenih u javnom sektoru koji je trajao devet dana najveći je od osamostaljenja Slovenije. Zaposleni u javnom sektoru obustavili su rad zahtevajući od Vlade povećanje zamrznutih plata. Od 180.000 zaposlenih štrajkovala je polovina. Štrajk je zamrznut posle devet dana, doduše na jednu sedmicu, pošto je Vlada obećala odmrzavanje plata, ali tek pošto BDP bude uvećan za 2,5 odsto. U međuvremenu su nastavljeni pregovori o kolektivnom ugovoru i platama. Vlada je ranije predlagala formulu prema kojoj bi plate javnih službenika mirovale sve dok BDP ne poraste na godišnjem nivou za tri odsto.
Dogovor o privremenom obustavljanju štrajka postignut je pošto se u pregovore vlade i sindikata uključio i slovenački premijer Borut Pahor, koji je puna dva sata proveo za pregovaračkim stolom. Njegovo učešće je Helena Kamnar, Vladin pregovarač, ocenila kao „odlučujuće“, dok je predsednik sindikata carinika Dušan Miščević izjavio da je „stekao utisak da premijeru nije bitno da li će se štrajk nastaviti ili neće“.
„Građanski rat“ u Nikšiću
Vođa sindikata nikšićke Železare Janko Vučinić upozorio je nedavno da će u tom gradu izbiti „građanski rat“, ako preduzeće ode u stečaj. Radnici Železare će protestovati sve dok ne budu usvojeni svi sindikalni zahtevi: redovna isplata zarada, pokretanje proizvodnje, izmene kolektivnog ugovora, povoljniji socijalni program za višak zaposlenih i povlačenje krivičnih prijava protiv sindikalnih lidera. Sindikalci su krajem septembra isterali poslovodstvo iz fabrike, nakon čega je državni tužilac u Nikšiću protiv njih predložio istragu „zbog krivičnog dela nasilja“. Železara ne radi od oktobra prošle godine.
Štrajk fudbalera
Fudbaleri Sarajeva nisu trenirali u ponedeljak, jer im nisu isplaćene četiri zaostale plate. Štrajkom su opomenuli rukovodstvo kluba pošto na nedavnom sastanku igrača, stručnog štaba i članova UO nije pronađeno rešenje za tešku situaciju u BiH prvoligašu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
