Nećemo odustati od projekta izgradnje gondole

Takav sadržaj nedostaje Zlatiboru, koji je postao najposećenija turistička destinacija u Srbiji – kazala je za „Danas“ Bojana Božanić, direktorka JP „Gold gondola Zlatibor“, iako je Ministarstvo građevinarstva treći put odbilo da Čajetini uzda građevinsku dozvolu za taj projekat, uz obrazloženje da podneta dokumentacija nije potpuna.

– U našim razvojnim planovima odlučili smo se za taj projekat, koji privlači izuzetnu pažnju investitora. Gondola će doneti nove sadržaje na početnoj stanici na Zlatiboru, pokrenuće razvoj Ribnice, gde je planirana međustanica, ali i Tornika. Ljudi su željni prirode, dolaze na Zlatibor i žele nove i atraktivne sadržaje. Uz kontrolisani urbanistički razvoj pojedinih delova Zlatibora, gondola će omogućiti i značajne prihode u opštinskom budžetu – navodi sagovornica „Danasa“.

– Mislili smo smo da ćemo, nakon trećeg zahteva, dobiti dozvolu i bili smo iznenađeni odbijanjem, kao i primedbama koje nam je dostavilo Ministarstvo građevinarstva. Zahtev je odbijen zbog nepotpune dokumentacije, a u pitanju su tehnički propusti u dokumentaciji koju su pripremali projektanti, kao i nedoumice koje su mogle biti otklonjene u saradnji sa stručnim službama u Ministarstva – kaže direktorka JP „Gold gondola Zlatibor“.

To ministarstvo je treći put odbilo zahtev opštine Čajetina da izda dozvolu za gradnju, uz obrazloženje da postoji problem sa dokumentacijom o tehničkoj kontroli, da su neusaglašeni podaci o katastarskim parcelama i datumi na pojedinim dokumentima, da nedostaju elektronski potpisi, te da je potrebno da se definiše ko je od dva izvođača radova licenciran na beton, a ko za čelik.

– To su tehnički propusti i naravno da ih treba otkloniti ali, prema oceni drugih koji takođe podnose zahteve za građevinske dozvole, stav Ministarstva prema opštini Čajetini je veoma krut i rigidan. Predstavnici Ministarstva sve vreme ističu da im je važna dobra saradnja sa lokalnim samoupravama i da je zlatiborska gondola prioritet, a primedbe koje su navedene, zbog kojih nam nije izdata građevinska dozvola, mogle su da budu otklonjene u telefonskom razgovoru sa službenicima u tom Ministarstvu – navela je Božanićeva.

– Bila sam optimistična da će Ministarstvo izdati dozvolu, jer svaki put kad smo dolazili kod njih na sastanke, sve je bilo u savršenom redu, ali kasnije se ispostavi da uvek nedostaje neki papir – objasnila je sagovornica „Danasa“.

Podsetivši na to da je Čajetina podnela zahtev samo za poslednju stanicu i da očekuje da se reši spor oko vlasništva nad državnim zemljištem, iznad koga bi trebalo da prođe trasa gondole, a koje koristi privatno preduzeće PK „Zlatibor“, ona je navela da je „usko grlo“ u rešavanju tog problema „Republički geodetski zavod“ i direktor te institucije.

Ona je objasnila da je, nakon što je država proglasila javni interes na nad tim parcelama, Ministarstvo finansija donelo rešenje o tome da opština može da privede nameni parcele na početnoj stanici i međustanici gondole, dok se konačno ne reši status tog zemljišta, koje je dve godine predmet spora pred upravnim sudom. Međutim, kako je navela, čim je stiglo to rešenje, usledila je i presuda upravnog suda da se ceo spor vrati „Republičkom geodetskom zavodu“ na početni postupak.

– To znači da „Republički geodetski zavod“ treba da pokrene postupak javnog izlaganja, ali on to ne čini, pa je status tog zemljišta i dalje sporan. Tri meseca čekamo da direktor „Republičkog geodetskog zavoda“ naloži katastru u Čajetini, što je njegova zakonska obaveza, da pokrene taj postupak. Pozivali smo ih i upućivali dopise, ali nismo dobijali odgovore, pa smo se obratili premijerki Ani Brnabić da reaguje i da utiče na to da taj „Zavod“ poštuje zakon – objasnila je direktorka, a potom navela da je bilo i nedoumica oko izrade studije o uticaju gondole na životnu sredinu jer, kako je objasnila, po pravilniku za takve objekte ona može, ali i ne mora da se izrađuje, ali je Ministarstvo građevinarstva zahtevalo da se ona uradi, uz isticanje da je to u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine.

– Po mojim saznanjima, u Ministarstvo za zaštitu životne sredine utvrđeno je da studija nije potrebna, ali je doneta odluka da se ona ipak izradi. Bez obzira na sve to, nama je važno da se donese bilo kakva odluka, kako bismo ubrzali proces izgradnje gondole. Angažovali smo uglednu kompaniju koja je izradila studiju u rekordnom roku i ona je pokazala da gondola nema nikakvog uticaja na životnu sredinu. Dobro je što smo pribavili i tu studiju, koja je veoma važna, a javni uvid je trajao 20 dana i organizovana je javna prezentacija u prisustvu predstavnika Ministarstva i lokalne samouprave – navela je direktorka.

– Otklanjamo nedostatke i komuniciramo s projektantima i stručnim službama u Ministarstvu. Dokumentaciju sa otklonjenim nedostacima, pre nego što podnesemo četvrti zahtev za dobijanje građevinske dozvole, dostavićemo Ministarstvu na kontrolu, ali ćemo tražiti da se utvrdi da li se zaista za našu gondolu traži nešto više od onoga što se traži za druge projekte – poručila je naša sagovornica.

Zlatiborska i beogradska gondola

Na osnovu „Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja“, obratili smo se Ministarstvu građevinarstva da nas informiše o tome šta su od dokumentacije podneli investitori za projekat „Beograd na vodi“, kako bismo utvrdili da li je to ista dokumentacija koja se traži za gondolu na Zlatiboru, čiji gradnju u potpunosti finansira opština Čajetina. S druge strane, kako je moguće da neko najavi, a da nema nijedan papir, da će gondola u Beogradu biti završena 2018. Mi samo zahteve podnosimo godinu dana, a bilo je potrebno mnogo više vremena za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, rekla je Božanićeva.