Nedelja kao dan za predah i odmor

Kako je napisano na Tviter nalogu Vlade Crne Gore, ovo je pozitivna vest za oko 37.000 zaposlenih u sektoru trgovine. Objekti neophodni za nesmetano funkcionisanje društva izuzeti su od ovog pravila, prenose crnogorski mediji.

Verovatno je da bi ova vest naišla na odobravanje i u Srbiji gde je čak 200.000 zaposlenih u trgovinama, ali im zakonom nije regulisano da poslednjeg dana sedmice imaju vreme za sebe, svoju porodicu i odmor.

Pre četiri godine radnički sindikati Srbije, vođeni motivom da i zaposleni u malim trgovinama imaju porodice, decu i da bi im trebalo omogućiti da makar jedan dan u nedelji budu svi na okupu, pokrenuli su inicijativu za izmene zakona kojima bi se zabranio rad nedeljom. Inicijativa, međutim, nije zaživela, ali udruženja trgovaca ne gube nadu i veruju da će se i jednog dana dogoditi.

Inače po Zakonu o radu, poslodavac u Srbiji je dužan da rad nedeljom plati 26 odsto više od dnevnice, a praznikom dvostruko više. I u mnogim zemljama EU na snazi su jasni propisi i kontrole isplate nadoknada za rad nedeljom i praznicima.

U Francuskoj, recimo, rad nedeljom automatski poslodavca košta dvostruko više, kao što je slučaj i u Švedskoj. U Nemačkoj je to malo komplikovanije: dodatak na rad nedeljom je takođe određen kolektivnim ugovorima, ali obično je dnevnica za radnu nedelju oko 50 odsto veća nego drugim danima.

Rad na „velike“ praznike – Uskrs ili Božić često znači dodatak od 100 odsto. Pritom, na te dodatke zaposleni ne plaćaju porez nego je to „čisti“ novac.

Tema (ne)rada nedeljom i praznicima aktuelna je i u regionu. Rad nedeljom u Hrvatskoj već je bio zabranjivan 2003. za vreme vlade Ivice Račana, pa ponovo šest godina kasnije u vreme Ive Sanadera. Ali, to nijednom nije dugo potrajalo jer je Ustavni sud reagovao na pritužbe velikih trgovinskih lanaca, koji su smatrali da takve odluke krše zagarantovan jednak položaj preduzetnika na tržištu.

Prema pisanju hrvatskih medija, trenutno tri ministarstva rade na izmeni zakona, koji bi doneli ograničenje rada u ovom danu. To je još jedan pokušaj da se izdejstvuje ovo pravo za radnike u trgovinskom i uslužnom sektoru.

Udruženje Evropski savez na nedelju koje okuplja glavne verske zajednice, sindikate, socijalna udruženja, neprekidno podnosi ovakve zahteve kako bi se obezbedio ravnopravan položaj svih zaposlenih u trgovinskom sektoru.

Kako stoji u povelji Evropske unije – svaki zaposleni ima pravo na kontinuirani odmor od najmanje 24 sata u toku nedelje. Prethodni evropski propis je još određivao da to bude upravo nedelja, kao što se sada na tome insisitira.

Odmor nedeljom u Nemačkoj je propisan Ustavom koji potiče još od Ustava Vajmarske republike. Po njemu, nedelja služi „za odmor od rada i duhovno uzdizanje“. Zakon o radu određuje i izuzetke: načelno su to poslovi koji ne dozvoljavaju predah ili se ne mogu obavljati radnim danima, a zapravo takvih poslova ima veoma mnogo.

Tu se na primer spominje medicinsko osoblje, vatrogasci, ugostitelji, novinari – a nedeljom svakako rade i ljudi u crkvama. Tu su još i osoblje za bezbednost, telekomunikacije, pozivni centri, službe za pomoć starima i nemoćnima… Kada je reč o trgovinama, to je po pravilu regulisano na nivou pokrajina a nedeljom je obično dozvoljen rad za kioske, ali ne i većim trgovinama.

Čak i tokom sedmice prodavnice se zatvaraju ranije nego u mnogim drugim zemljama. Postoje i manje prodavnice za „kasnu kupovinu”, koje su otvorene noću i nedeljom. Grad Berlin je 2006. dozvolio trgovcima da otvore svoje prodavnice i nedeljom, i to četiri sedmice uoči Božića i još dva puta u toku godine.

Rad nedeljom i praznicima slično je uređen i u Francuskoj. Iako trgovine smeju biti otvorene 12 nedelja godišnje obično pred praznike, zaposleni se ne smeju prisiljavati da rade taj dan. Francuski zakon je još 1906. uspostavio nedelju kao obavezni slobodan dan, kako bi osigurao odmor i kvalitetan život za zaposlene, mada su izuzetak predstavljale neke radnje, poput onih u turističkim oblastima.

Kritičari tog zakona smatraju da se u zaštiti na radu otišlo predaleko, da je ugrožen moderan način života, zbog čega je Francuska u lošijoj poziciji od drugih država.

Trgovine nedeljom ne rade ni u Austriji ni u Švajcarskoj. U Mađarskoj je zakonom iz 2015. zabranjen rad prodavnica nedeljom, osim za one koje imaju do 200 kvadratnih metara, porodične radnje u kojima rade vlasnici ili njihovi bliski rođaci, apoteke, benzinske stanice, prodavnice na aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama i lokalne pijace.

U Sloveniji su prodavnice poslednjeg dana u sedmici otvorene samo nekoliko puta godišnje.

Pre tačno godinu dana, u Poljskoj je stupio na snagu zakon, na predlog vodećeg poljskog trgovačkog sindikata, a koji propisuje da zaposlenima nedeljom bude omogućeno da se odmore i provedu vreme sa svojom porodicom. Prema zakonu, zabrana će se najpre primenjivati dve nedelje u mesecu, a predviđa se da tokom ove godine poveća na tri nedelje i na kraju sve nedelje u 2020. izuzev u nedeljama pred Uskrs i božićne praznike.

U Španiji je rad nedeljom određen pokrajinskim propisima pa tako trgovine u regiji Madrida mogu same odrediti kada će raditi, a u drugim regijama mogu izabrati između osam i čak 15 nedelja – pošto su to turističke regije i one onda rade čitavu sezonu.

Kao zemlja koja je na samom čelu neoliberalnog poretka, Britanija praktično nema nikakvih ograničenja za rad nedeljom. Prema podacima Eurostata, 17,9 odsto zaposlenih u Britaniji gotovo redovno radi i nedeljom i lošije je samo u Holandiji (18,4 odsto) i Slovačkoj (20,9 odsto).

Ipak, postoji niz nedostataka i nedorečenosti u zakonodavstvu čitavog niza zemalja Evrope. Mnogi šefovi smatraju „normalnim“ da svoje zaposlene mogu nazivati u bilo koje doba dana ili noći, slati im mejlove i tražiti da nešto pročitaju ili napišu. Tim zaposlenima zapravo opet počinje radno vreme u trenutku kad im zazvoni telefon – naravno sa primerenim dodacima za rad praznicima ili po noći i pravom da to nadokande nekim slobodnim danom.

Rad nedeljom ne doprinosi ekonomskoj aktivnosti

Profesor zagrebačkog Ekonomskog fakulteta Ljubo Jurčić smatra da rad nedeljom ne doprinosi pozitivnim efektima ekonomske aktivnosti na bilo kojem području pa tako ni u trgovini, a još manje u proizvodnji što je, kako tvrdi, potvrdila i ekonomska teorija. Sva ekonomska proučavanja, za koja su neki dobili i Nobelovu nagradu, pokazuju da potrošnja zavisi od raspoloživog dohotka građana i da, s druge strane, radno vreme tokom nedelje mora omogućiti da kupe potrebna dobra i usluge.

Radno vreme u rasponu od 8 do 20 sati ne šteti, ali ni ne donosi nešto posebno ekonomskoj aktivnosti. Celodnevni rad subotom nije imao nikakve efekte na ekonomskoj i trgovačkoj strani, ali je imao negativne efekte na sociološkoj, ljudskoj strani i uticaju na porodicu, upozorio je Jurčić na prošlogodišnjoj Konferenciji o društvenim aspektima slobodne nedelje na Hrvatskom katoličkom sveučilištu u Zagrebu.

Kako je naveo u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, pa čak i Italiji se ne radi ni subotom popodne, a kamoli u nedelju. I to, dodao je, nije ustavno, nego pitanje radnih odnosa i vremena koje se može jednostavno urediti Zakonom o radu ili Zakonom o trgovačkoj delatnosti.