Nedimović: Sprovodimo pet mera za pomoć ratarima

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović juče je za Danas rekao da je pet mera počelo da se primenjuje i pobrojao ih.

– Republička direkcija za robne rezerve izvršiće naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku i to do 4.000 tone za tovne svinje i 6.000 tona za tovnu junad. Osim toga, produžuje se rok za podnošenje zahteva za kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom od jedan i tri odsto i 400 miliona dinara novih sredstava – kaže Nedimović.

Kao podrška jesenjoj setvi uvedena je, kako ističe ministar, mera kojom se 11,8 hiljada tona semenske pšenice daje u zamenu za merkantilnu. Jedna od mera je, kako navodi, i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje koja dospeva u 2017, ali i preporuka lokalnim samoupravama za porez na poljoprivredno zemljište.

Ovogodišnja šteta na usevima od suše jedna je od tri najveće u poslednjih 17 godina i procenjena je na milijardu evra. Prinosi su prepolovljeni. Ministar poljoprivrede je u septembru najavio mere države kao pomoć, a početkom oktobra dve su već počele da se primenjuju i to ona koja se odnosi na nabavku semenskog materijala za jesenju setvu, i druga koja se odnosi na subvencionisanje kratkoročnih kredita. Tada je bilo reči i eventualnoj povoljnijoj nabavci goriva za setvu, međutim, taj predlog očigledno nije zaživeo.

Jedan od boljih „lekova“ za sušu su i efikasniji sistemi za navodnjavanje, kojih trenutno imamo vrlo malo. Za njih je iz fonda UAE izdvojeno 100 miliona evra. U Srbiji se trenutno navodnjava tek 100.000 do 150.000 hektara, a planovi države, o kojima je letos govorio ministar poljoprivrede, jesu da „moramo da povećamo kapacitete i da za ciklus od šest-sedam godina dođemo do 300.000, odnosno 400.000 hektara koji će biti pod sistemima za navodnjavanje, i to ne samo u Vojvodini“.

Početkom novembra Danasu su u Vodama Vojvodine rekli da su trenutno u toku radovi na sistemima za navodnjavanje na 11 lokacija, i da će kada budu završeni tim sistemima moći da se navodnjava oko 37.000 hektara zemljišta. Radovi koštaju oko 1,5 milijardi dinara.

Iako konačan podatak o tome kolika je šteta načinjena ne postoji, stručnjaci tvrde da je najveću pretrpeo kukuruz. Suša je uništila gotovo četiri miliona tona ove ratarske kulture, što je vrednost od 600 miliona dolara. Rod soje je prepolovljen, a šteta se meri stotinama miliona dolara. Kada se osim direktne uračuna i indirektna šteta koja će pogoditi prerađivačku industriju i izvoz pre svega, onda se cifra dodatno uvećava. Prošle godine Srbija je izvezla tri miliona tona kukuruza, a sa ovogodišnjim rodom, kako su početkom jeseni ocenili za Danas agroekonomski stručnjaci, pitanje je da li će biti i nekih 400.000 do 500.000 tona za izvoz. Prošle godine, tačnije 2016. na 2017. ukupan prihod od poljoprivrede bio je pet milijardi dolara.