Nedimović: Tenisu odobrena još dva zahteva za zemljište

Postupci za odobrenje preostala dva zahteva su, kako kaže Nedimović, u toku.

Informaciju od ministra poljoprivrede dobili smo neposredno nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u odgovoru Tanjugu na naše pitanje rekao da „dajemo sve od sebe i borimo se (da Tenis dođe), samo nemoj da nam govore oni koji su protiv toga sve vreme i koji vode kampanje“.

Na pitanje zašto još nema ugovora sa Tenisom, Vučić nije odgovorio, osim ako se doskočica da treba „da su radosni, da nam podignu spomenik, što se to nije desilo s obzirom o kakvim su oni silnim problemima pričali“, ne računa kao to.

„Malo ste me nasmejali. Ti ljudi su vodili višegodišnje kampanje protiv Klemensa Tenisa, govorili da je on najgore zlo, da je on najveći problem, da će uništiti našu poljoprivredu, da će razoriti našeg seljaka, našeg domaćina, a sad se valjda žale što još nije sagradio te farme“, rekao je Vučić juče za Tanjug.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić za Danas izdvaja nekoliko, kako kaže, simptomatičnih detalja u vezi sa dolaskom Tenisa.

– Zemlja se daje po povoljnim uslovima bez jasnih kriterijuma, potencijalnom investitoru koji u svojoj zemlji, Nemačkoj, nema nijedan hektar zemlje i nema proizvodnju svinja, već isključivo radi sa kooperantima – napominje Ševarlić.

Vrlo je neočekivano, kako ističe, da neki investitor ulaže sredstva u zemlju koja ne ulaže ništa u ukidanje obavezne vakcinacije protiv svinjske kuge.

– Osim toga, izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu velikim investitorima data je mogućnost zakupa pod nepoznatim uslovima i to za trećinu državnog zemljišta, a to je samo prva faza. U drugoj fazi, kad prođe tih 30 godina, oni će moći da se pozovu na pravo prečeg ili će izgraditi objekat koji je vredniji od zemljišta – kaže Ševarlić. On kaže da je problem sa državnim zemljištem i taj što je država isključila zadružni sektor iz restitucije.

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković kaže za Danas da imamo dovoljno domaćih proizvođača i da Srbiji ne treba Tenis, te da ne bi trebalo da strancima prepuštamo primarnu proizvodnju.

– Grinfild investicije bolje je uvesti u privredu, u prehrambenu industriju, jer je ona ta koja je osiromašena. U primarnoj proizvodnji imamo kapacitete, imamo radnu snagu koja je obrazovana, dobar genetski potencijal koji možemo da usavršimo. Fali nam organizacija i posvećenost. Zato mislim da je bolje da se oslonimo na svoje snage – kaže Stanković.

On ocenjuje kao nerealne sve prognoze u vezi sa dolaskom Tenisa, počevši od miliona svinja koja bi se proizvodile u našoj zemlji. Stanković smatra da nama tolika proizvodnja nije potrebna jer ne bismo imali gde da izvozimo.

– Imamo sada situaciju da proizvođač tovi svinju četiri meseca a da ne zna za koga je tovi, ni gde će da je proda. Ne smemo se zanositi izvozom u daleke zemlje, pričama o kineskom tržištu. Mi ne možemo da ispunimo i deseti deo dogovorenog izvoza 8.700 tona „bebi bifa“ u EU – napominje Stanković.

NJega u slučaju Tenisa brine, kako kaže, i „hipoteka koju nosi sa sobom“, odnosno priča iz nemačkih medija da je bahat u odnosu prema radnicima.

– Domaći investitori moraju da dobiju jednake uslove kao strani kada je reč o zakupu zemljišta, a dolazak Tenisa bi mogao i ekološki negativno da se odrazi, jer zamislite toliki broj svinja, što se svuda u svetu računa kao prljava tehnologija na jednom malom prostoru kao što je Banat, a pritom znamo da i u Zrenjaninu i u Pančevu postoje ozbiljni problemi sa zagađenjem – napominje Stanković.

On kaže da agrarni budžet mora biti veći, da se moraju finansirati konkretni programi, a da bi uloga robnih rezervi morala biti veća, odnosno da bi sav suficit u biljnoj i stočarskoj proizvodnji trebalo da otkupe.

Da nam stranci, u ovom slučaju Tenis, nisu potrebni mišljenja je i član Odbora za selo SANU Branislav Gulan. Domaći proizvođači, kako kaže, mogu da proizvode i do 30 miliona svinja, ali da im treba pomoć države koja će stvoriti sistemske uslove.

– Sada imamo situaciju da svinje imamo, ali nemamo gde da izvozimo, a junad možemo da izvozimo, ali nemamo dovoljno. U poslednje tri decenije rast poljoprivredne proizvodnje je bio svega 0,45 odsto, a u trenutno važećoj Strategiji obećano je da će rast biti 9,1, u najgorem slučaju 6,1 odsto – ističe Gulan.

On kaže da je tu strategiju pisalo 200 eksperata koji „su se udvarali Vučiću“.

– Strategija je loša i netačna. Važi od 2014. do 2024, a već prve godine po usvajanju imali smo pad poljoprivredne proizvodnje od osam odsto – napominje naš sagovornik. Gulan kaže da ne smemo da se zanosimo pričama o izvozu u Rusiju jer jedini način na koji možemo da izvozimo meso jeste avionom, što je skupo, ili preko luke Bar, što traje 45 dana.