Foto: EPA / KOCA SULEJMANOVIĆNiška Gradska toplana odbila je ovih dana da dostavi Lokalnom antikorupcijskom forumu Niš (LAF) podatke o velikoj havariji na Toplani Jug, koja se dogodila neposredno nakon obimne rekonstrukcije.
Na koju su, inače, utrošena četiri miliona evra nemačke razvojne banke KFW. Toplana je prethodno identične podatke uskratila i Udruženom pokretu slobodnih stanara (UPSS).
Obrazloženje Gradske toplane za odbijanje zahteva LAF-a, koji se pozvao na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, „otkrilo je“ da se zbog ove havarije pred Osnovnim javnim tužilaštvom „vodi krivični postupak“, te da „nadležni organi MUP-a Niš prikupljaju podatke“ u vezi sa tim. Upravo takav postupak i provere poslužili su Toplani kao osnov za odbijanje zahteva za dostavljanje tih podataka, uz pozivanje na odredbu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da se to pravo uskraćuje ili ograničava ako bi se time „ugrozilo, omelo ili otežalo sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje“.
Gradska toplana je u novembru prošle godine odbila da dostavi iste podatke i UPSS-u, a u obrazloženju, takođe rutinski navela da su „u toku istražne radnje vezane za krivični postupak u odnosu na Toplanu Jug“. Pri tom je, između ostalog, ocenila da UPSS „nije aktivno legitimisan za postavljanje takvih pitanja“, kao i da „ne postoji opravdani interes za dostavu ovih informacija, jer se ne tiču prava i obaveza korisnika daljinskog grejanja“.
– Ovakav odgovor toplane je pokušaj prikrivanja informacija o rekonstrukciji i havariji, odnosno zloupotreba tog člana Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Dostavljanje informacije gradskom antikorupcijskom telu moglo bi, svakako, da podstakne „sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela“ i sve druge postupke koje se pominju u tom članu, odnosno sagledavanju potencijalnih i stvarnih zloupotreba, a nikako ne da to „spreči ili omete“. Tim pre što je, po mojim saznanjima, UPSS tužilaštvu dostavio validnu dokumentaciju, te bezmalo ništa drugo i ne treba pribavljati – kaže za Danas Čedoslava Ristić, članica LAF-a, koja je prethodno nekoliko meseci bila posmatrač u Nadzornom odboru Toplane, u svojstvu „prazne stolice“, a na predlog UPSS-a.
Zbog havarije na Toplani Jug, koje je neposredno pre toga kompletno rekonstruisana, UPSS je podneo krivične prijave. Rekonstrukcija je, kazali su u tom pokretu, realizovana pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima, a glavni izvođač radova, koga je izabralo resorno ministarstvo, kao podizvođača je angažovao firmu „Metalac“ iz Kuršumlije iako ona ne postoji već 30 godina. Ugrađeni parni kotlovi odmah su počeli da cure, što je „moglo da dovede do ekološke katastrofe“. Takođe, u izveštaju o poslovanju Gradske toplane za 2014. godinu procenjeno je da nematerijalni troškovi iznose 500 hiljada dinara, a u izveštaju za 2015. da oni iznose čak 100 miliona dinara, što otvara pitanje da li će se šteta od havarije preliti na Toplanu, odnosno na korisnike daljinskog grejanja kroz uvećane račune.
Prema dostupnim podacima, Toplana Jug je rekonstruisana na osnovu trilateralnog ugovora o „rehabilitaciji sistema daljinskog grejanja u Srbiji – faza četiri“, zaključenog između Republike Srbije, Grada Niša i Gradske toplane u oktobru 2012. U ugovoru je predviđeno da će od zajma nemačke KFW banke, koji ukupno iznosi 45 miliona evra, iznos od četiri miliona evra biti opredeljen za „nabavku opreme i usluga koji su namenjeni za rehabilitaciju i modernizaciju sistema daljinskog grejanja u Nišu“, odnosno za rekonstrukciju Toplane Jug.
Ko isplaćuje nastalu štetu?
Gradska toplana je odbila da LAF-u dostavi i informaciju o nazivu osiguravajuće kuće koja je nadležna za isplatu iznosa nastale štete zbog havarije Toplane Jug, koji je to iznos i da li ga je ona isplatila. Prethodno su zamenik gradonačelnika Niša Miloš Banđur, kao i direktor Toplane Zoran Stojanović novinarima kazali da nastalu štetu, kako su rekli, neće plaćati građani, toplana ili grad, već osiguravajuće kuće, ne navodeći o kojim kućama je reč.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
