Neefikasno poslovanje javnih preduzeća

„Taj sektor u Srbiji je predimenzionisan. Imamo mnogo veći broj preduzeća i njihova važnost u pogledu učešća u BDP u zaposlenosti je veća nego što je primereno jednoj tržišnoj ekonomiji“, rekao je Arsić.

On je dodao da se precizno ne zna koliko ima javnih preduzeća u Srbiji navodeći da se najčešće govori da ih ima između 650 i 700, plus 150 preduzeća koja su bila društvena i sada su u državnom vlasništvu.

„U javnim preduzećima ukupno je zaposleno oko 160.000 ljudi, dok je u preduzećima koja još nisu privatizovana zaposleno još oko 50.000 ljudi“, rekao je Arsić.

On je rekao da su rezultati poslovanja javnih preduzeća loši što se vidi po tome što su državne subvencije koje dobijaju visoke, dok je kvalitet usluga nizak, posebno kada su u pitanju komunalna preduzeća.

Prema njegovim rečima, tim preduzećima se loše upravlja, postavljaju se partijski aktivisti na ključna mesta, zapošljavaju se partijski aktivisti, ali i rođaci, a investicije tih preduzeća su male.

Zamenica glavnog urednika Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Ivana Jeremić rekla je da je svim problematičnim preduzećima, i javnom sektoru uopšte, zajednički „veo tajne“.

„Najveći problem je nedostatak odgovornosti, a odgovornosti nema zato što nema instuticija koje bi radile svoj posao i kažnjavale ljude koji upravljaju tim preduzećima na način koji nije primeren“, istakla je Jeremić.

Ona je rekla da, istraživanja koja je radio CINS, pokazuju da najčešće „sitna korupcija završi na sudovima“.

„Ako se ikad i završi osuđujućim presudama to su najčešće uslovne kazne“, rekla je Jeremić.

Ona je ukazala i na problem vlasništva države u medijima. Jeremić je rekla da, iako se država nominalno povukla iz vlasništva u medijima, a Novinska agencija Tanjug zvanično prestala da postoji 2015. godine, ona i dalje radi.

„Sve je to pod velom tajne, pošto i dalje ne znamo kako se finansira. Postoje indicije da dobijaju neki novac od javnih preduzeća.

Oni kažu da to nema veze sa njihovim izveštavanjem, ali niko od nas nije dobio odgovor zbog čega država nije ispoštovala zakon kojim je Tanjug trebalo da bude ukinut“, izjavila je Jeremić.

Ona je rekla da je i konkursno finansiranje medija problematično i navela da podobni mediji dobijaju novac, dok u komisijama koje odlučuju o tome ko će dobiti novac sede ljudi povezani sa strankama.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da su, kada je u pitanju odnos prema obavezama koje imaju prema zakonu, javna preduzeća „subjekti koji se
ponašaju kao najmoćniji“.

„Najotvorenije i najdrskije se zahtevima javnosti suprotstavljaju ova preduzeća“, rekao je on.

Administrator projekata Transparentnost Srbija Zlatko Minić rekao je da je izvlačenje novca iz javnih preduzeća specifičan sistem korupcije, odnosno kupovina birača preko javnih preduzeća kroz izvlačenje novca.

„To nije izvlačenje novca samo za potrebe partije.Za našu zemlju, Vladu i javna preduzeća je specifično izvlačenje prihoda javnih preduzeća i prepumpavanje toga u budžet umesto da ide u investicije i onda se prikazuje da postoji budžestki suficit, prikazuje se prividna slika veoma uspešne Vlade, a javna preduzeća ne mogu da odgovore svojoj osnovnoj nameni“, rekao je Minić.

Predsednik Libeka Miloš Nikolić rekao je da, prema istraživanju koje su radili, 53 odsto studenata u Srbiji smatra da država može efikasno da upravlja preduzećima, kao i privatni sektor, dok 33 odsto ispitanika smatra da bi država trebalo da otvara nove fabrike i time podstiče
zapošljavanje.

On je rekao da u Libeku smatraju da su državna preuzeća „uvek bila leglo korupcije i zloupotrebe javnih resursa“.