Nekada 80 – sada 50 jaja: Šta smo sve za 1.000 dinara mogli da kupimo pre deset godina, a šta možemo danas?

U odnosu na prošlu godinu inflacija merena indeksom potrošačkih cena povećana je za 15,1 odsto, mada za mnoge, a posebno one sa manjim prihodima je ona još i veća.

Poslednji put dvocifrena inflacija u Srbiji bila je pre ravno 10 godina. U septembru 2012. godine međugodišnja inflacija je dostigla 10,3 odsto i do januara porasla na 12,8 odsto. Dalje je krenulo usporavanje inflacije, sve do jeseni 2013. kada je pala na ispod četiri odsto i zadržala se na tako niskim nivoima, vrlo neuobičajeno za Srbiju, skoro celu narednu deceniju.

Zato smo pokušali da uporedimo šta smo sve mogli da kupimo za 1.000 dinara pre deset godina, a šta možemo danas ili drugim rečima koliko je kupovne moći ostalo u jednoj „crvenoj“.

Podaci o cenama iz 2012, kao i cene iz 2022. godine su prosečne maloprodajne cene u Srbiji koje prikuplja Republički zavod za statistiku.

Za poslednjih deset godina, uprkos skoro deceniji niske inflacije, cene nekih proizvoda su se i udvostručile, dok postoje proizvodi koji danas koštao kao i tada.

Čini se da su najviše poskupeli meso i mleko i mlečni proizvodi.

Na primer, za 1.000 dinara 2012. godine mogli smo da kupimo 1,9 kilograma junetine sa kosti, a danas jedva koji gram više od jednog kilograma.

Ovde treba istaći da se cene po gradovima u Srbiji znaju poprilično razlikovati, i po 200 dinara po kilogramu mesa.
Svinjetina je u odnosu na junetinu mnogo manje poskupela, pa smo pre 10 godina mogli za hiljadarku kupiti 2,2 kilograma svinjetine sa kosti, a danas (novembarskim prosečnim cenama u Srbiji) svega 1,5 kilogram.

Kod piletine je zanimljivo da je u jesen 2012. godine došlo do ogramnog poskupljenja. Sa ispod 300 dinara za kilogram bataka i karabataka s početka godine cena je skočila na više od 430 dinara u septembru, što je skuplje nego danas.

Ako uzmemo prosečnu cenu za 2012. godinu, mogli smo za hiljadu dinara da kupimo 2,8 kilograma pilećih bataka, a danas manje od 2,5 kilograma.

I jaja su poskupela pa umesto 80 2012. danas sa jednom crvenom možemo kući da donesemo 50 jaja.

Možda je i najdramatičnije poskupljenje mleka. Litar pasterizovanog kravljeg mleka je poskupeo sa 70 na skoro 150 dinara.

Tako umesto 14 litara pre deset godina sada kući donesemo svega 6,7 litara za ovaj iznos novca.

I jogurtu se cena skoro udvostručila pa 1.000 dinara danas vredi 6,4 litre jogurta umesto nekadašnjih 11,3 litre.

Cene povrća su takođe otišle u nebo. Za hiljadu dinara mogli smo pre deset godina da kupimo džak krompira od 20 kilograma i da nam ostane dvestotinak dinara, da bi se do danas taj džak prepolovio, pa možemo da kupimo svega 10,6 kilograma krtole.

Slično je i sa crnim lukom, čija se količina za deset godina smanjila sa 25 na 13,5 kilograma za istu sumu novca.

I pirinač je skoro duplo poskupeo, pa se za hiljadarku u septembru 2012. godine moglo kupiti 7,3 kilograma pirinča, a 10 godina kasnije, 3,7 kilograma.

Zanimljivo je da pivo nije puno poskupelo, samo dve flaše piva od pola litre možemo manje kupiti danas nego pre 10 godina, ali je recimo kafa zabeležila ogroman rast cene, pa umesto 1,1 kilograma, sad možemo da kupimo 650 grama za hiljadu dinara.

Zanimljivo je da prema poslednjim cenama benzin skuplji za oko šest dinara dans nego pre deset godina, ali treba napomenuti da je 2012. godina čuvena po rekordnim cenama nafte. Prosečna cena sirove nafte u toj celoj godini iznosila je 111 dolara po barelu, dok je ove godine prosečna cena barela oko 102 dolara.

Ali ako benzin nije mnogo poskupeo, dizel jeste. Umesto 6,3 litre evrodizela 2012. na pumpi danas za crvenu možemo da sipamo tek pet litara.

Zašto je hiljadarka i dalje koliko toliko zadržala kupovnu moć možemo zahvaliti ceni jedne posebno važne robe, odnosno valute – evra. Pre ravno deset godina za hiljadu dinara mogli smo kupiti 8,8 evra, a danas 8,5 evra.
Još jedna jako važna cena je cena rada. U evrima, prosečna plata u septembru 2012. godine iznosila je 356 evra, a u septembru 2022. – 638 evra.