Nekada "boinge" plaćali kuvanom šunkom, sada uvozimo svinje

U planu je prekidanje vakcinacije svinja za sledeću godinu – rečeno nam je u Ministarstvu poljoprivrede.

Konačan stav, navodi se u odgovoru našem listu, doneće se po dobijanju neophodnih izveštaja sprovedenog monitoringa divljih svinja i procene rizika.

Vakcinacija protiv svinjske kuge odavno je ukinuta u evropskim zemljama, i upravo to što je u Srbiji i dalje ima glavni je razlog zbog kog ne možemo u većoj meri da izvozimo svinje u zemlje EU. Knez Miloš je svojevremeno pešice izvozio 400.000 svinja godišnje u Budim i Peštu, a vek i po kasnije Srbija je, prema podacima PKS iz 2014, izvezla svega 26.000 svinja, a uvezla 330.000 svinja.

Da bi se izvozni bilans popravio, neophodno je ukinuti vakcinaciju, a čak i kada se to desi zabrana izvoza važi dve godine posle toga. Jedan od glavnih uslova za ukidanje vakcinacije jeste da se smanji broj žarišta svinjske kuge, a on je, kako se čini, ispunjen.

– Žarišta bolesti nema već nekoliko godina – tvrde u Ministarstvu. Tačnije, kako navode pojedini stručnjaci, epidemije svinjske kuge nije bilo od 2010. Prema podacima Uprave za veterinu, tokom 2006. bilo je 199 žarišta, da bi se taj broj znatno smanjio već sledeće godine. Dok se ne ukine, država nastavlja po starom, do sada je, kako kažu u Ministarstvu, od početka godine vakcinisano 30 odsto svinja, a u planu je da se do kraja godine vakciniše najmanje 90 odsto.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da vakcinacija još nije ukinuta jer se proizvođači jednostavno plaše svinjske kuge.

– Kuga se pojavljuje sporadično u različitim oblastima i kada se desi, dođete u situaciju da morate ceo tor da pobijete. Proizvođači se zato plaše – ističe Stanković za Danas.

Međutim, vakcinacija za njega nije jedini, niti glavni problem zbog kog je stočarstvo u ovako lošoj situaciji. On krivi asocijacije proizvođača i državu.

– Pre 30 godina, tačnije 1985. Borka Vučić je uspela tada da trećinu vrednosti aviona „boing“ koje smo kupili plati kuvanom šunkom u limenci. Istim tim proizvodom plaćeni su Englezima i autobusi. Sada je tu našu poziciju sa kuvanom šunkom u limenci preuzela Poljska. Srbija je pokrivala i trećinu potreba za svinjskim mesom svim bivšim republikama SFRJ – napominje Stanković.
Problemi, nastaju i zbog toga što, smatra on, proizvođači nemaju poverenja u industriju, država je ukinula prelevmane, liberalizovala tržište, čime pravi dodatnu konkurenciju. Stanković kaže da je teško zamisliti da bi Srbija mogla da bude konkurentna na već zasićenom evropskom tržištu i da izlaz treba da tražimo u izvozu prerađevina od mesa.

– Država treba da angažuje više stručnjake, veterinare da rade svoj posao. Neophodno je više poraditi na toj zoo higijeni, svi ostali uslovi su nam dobri. Ova godina je bila rodna, biće dosta pšenice, kukuruza, uljarica, smeštajni kapaciteti za svinje zadovoljavaju najviše uslove – napominje Stanković.

On upozorava da država mora da povede računa i ne dozvoli stranim investitorima da postanu lideri u poljoprivrednom sektoru.

Uvoz raste, izvoz mali

Prosečna godišnja potrošnja svinjskog mesa u EU je 56 kilograma po glavi stanovnika, u Nemačkoj čak 100 kilograma, a kod nas 14,5 kilograma. Na godišnjem nivou, kako pokazuju podaci za 2014, u Srbiji se za priplod izdvaja 5,6 miliona svinja, a godišnji gubitak bio je 223.000 grla. U 2014. zabeleženo je i povećanje uvoza živih životinja u kategoriji svinje mase preko 50 kilograma i to za 27 odsto u odnosu na godinu ranije. Poslednjih nekoliko godina, prema podacima PKS, ukupna proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji je nekih 250.000 tona. U 2014. Srbija je uvezla nešto više od 18.000 tona, a izvezla 16.000 tona. Kao i uvoz živih grla, tako i uvoz svinjskog mesta beleži rast, te je 2014. u odnosu na prethodnu godinu uvoz povećan za čak 56 odsto.