Da li je moguće da Kragujevcu čija privreda zahvaljujući plasmanu automobila i delom nameštaja i oružja čini gotovo desetinu godišnjeg izvoza Srbije, ponovo preti glad, kao u periodu od početka 90-ih do starta proizvodnje prvog Fijatovog modela u julu 2012. godine?
Poznavaoci ovdašnjih prilika smatraju da jeste, i to ne samo moguće, već i izvesno, ako najkasnije u narednih godinu dana u Kragujevcu ne osvane neka ozbiljnija privredna investicija, ili ako u Fijatovoj fabrici ne počne proizvodnja još jednog modela automobila.
Takvim investicijama bi najpre bila angažovana većina od više od 1.000 nedavno otpuštenih radnika Fijata, zatim i upošljen bar deo mlađih Kragujevčana koji zajedno sa armijom od više od 20.000 nezaposlenih žitelja centra Šumadije godinama čame na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanje, a neki od starijih građana i decenijama.
Jedan Kragujevčanin ovih dana obeležio je ravno 30 godina na evidenciji NZS, kojoj se redovno javlja zarad overe kartona, a da ga nikad i niko u te tri decenije nije pozvao da mu ponudi bilo kakav posao. Takvih slučajeva je mnogo u Kragujevcu, gradu u čijim je fabrikama nekad radilo više od 60.000 ljudi, dok ih je na početku ove godine, prema nezvaničnim podacima, pošto zvaničnih i nema, radilo od 8.000 do 9.000. Sada, nakon otpuštanja u Fijatu, u Kragujevcu posao ima od 7.000 do 7.500 ljudi.
Zašto je broj industrijskih radnika u Kragujevcu desetkovan u minulih 20 i kusur godina, i zašto bi centar Šumadije već u dogledno vreme mogao ponovo da postane „dolina gladi“. Najpre zato što bukvalno nijedna od nekadašnjih fabrika, osim one za proizvodnju oružja, koje su bile lokomotive razvoja Srbije i SFRJ više ne postoji. Fabriku automobila preuzeo je Fijat, Zastava kamioni je nedavno definitivno prestao sa radom, Zastava kovačnica je u bankrotu, Industrija „Filip Kljajić“ koja je 80 odsto proizvodnje lanaca izvozila širom sveta, odavno je ugašena, davno su propale i monterska firma Romanija, kao i konfekcije „22. decembar“, Dirork i Ortoteks. Odavno su propali i Industrija mesa „Crvene zvezda“, Romanija, Elvod, Azma i druga nekad glasovita kragujevačka preduzeća. U međuvremenu je propalo i autoprevozničko preduzeće Autosaobraćaj, u kojem je bilo zaposleno više od 1.000 radnika.
Umesto njih, u Kragujevcu nije sagrađeno ništa novo, osim Fijatove i fabrike nekoliko njegovih kooperanata. Od tada do sada, u Kragujevcu nije bilo nijedne druge investicije. Dogovoreni dolazak italijanskog IVEKA u fabriku kamiona krajem minule i početkom ove decenije sprečila je globalna kriza. Od kineskih kompanija koje su docnije potpisivale memorandume o saradnji sa „kamiondžijama“, već godinu i po dana nema ni traga ni glasa.
U poslednje vreme ovde je zvanično najavljivan dolazak kineske kompanije CMEK koja bi, u okolini Kragujevca, trebalo da formira veliku farmu i izgradi klanicu iz koje bi se godišnje kineskom tržištu isporučivalo do 50.000 tona junetine. Kinezi su svoj poslovni plan šumadijskoj javnosti predstavili krajem prošle godine, ali se od tada o njima i njihovoj investiciji više ne čuje ništa. Ni zvanično, ni nezvanično. Najavljivane su, početkom godine i u vreme predizborne kampanje, turske investicije, koje bi trebalo da budu locirane u novoj radnoj zoni pod nazivom „Feniks“, koja uzgred, još nije ni počela da se gradi, a kad će ne zna se. S tim u vezi će ostati upamćeno da je premijer Vučić, u kampanji izjavio da bi na ledini na kojoj treba da se formira „Feniks“ posao trebalo da dobije ni manje ni više no svih 20.000 kragujevačkih radnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
