Nekadašnji gigant pred konsolidacijom vlasništva: U kakvom je stanju danas Energoprojekt?

U tim izveštajima može se videti i da je tokom 2023. godine osnovano novo preduzeće – Energoprojekt Izgradnja, u koje je prešlo dve trećine zaposlenih u Energoprojekt Visokogradnji.

Dakle, najavljenu ponudu za preuzimanje Energoprojekt čeka malo „prepakovan“, ali sa dobiti koja je u prvoj polovini 2024. opala na konsolidovanom nivou, dok je u isto vreme porasla kada je reč o matičnom preduzeću, Energoprojekt Holdingu.

Dobit Energoprojekta je, naime, na konsolidovanom nivou u prvoj polovini godine pala na 104,68 miliona dinara, sa 322,4 miliona dinara koliko je ostvario u istom periodu 2023. godine, dok je matično društvo Energoprojekt Holding zabeležilo dobit od 453 miliona dinara, skoro duplo više od 246,5 miliona dinara za prvih šest meseci prošle godine.

Nekadašnji gigant tako je svojim akcionarima za prvih šest meseci zaradio osam dinara po akciji, daleko manje od prošlogodišnja 32 dinara.

Cena Energoprojektove akcije na dan 3. septembra 2024. godine iznosila je 373 dinara, pokazao je „semafor“ Beogradske berze. U poslednjih godinu dana najviše je porasla na 399 dinara, dok je daleke 2007. vredela čak 3.400 dinara.

Tržišta kapitalizacija nekadašnjeg giganta je tako na dan 3. septembra iznosila 4,04 milijardi dinara ili 34,5 miliona evra.

Kompanija Napred Razvoj, najveći pojedinačni akcionar Energoprojekta, najavila je da je, zajedno sa Jopagom i Montinvestom zainteresovana da preuzme sve akcije koje nisu u njihovom vlasništvu – što bi obuhvatilo i 33,88 odsto kapitala koji je u posedu Republike Srbije.

Akcionarima, koji čekaju na ponudu za preuzimanje koju je najavio Napred Razvoj, upućena je i poruka iz konsolidovanog polugodišnjeg izveštaja da je za 2024. godinu planirano „ukupno ugovaranje novih poslova sistema Energoprojekt u zemlji i inostranstvu u iznosu od 74,4 miliona evra“. Kako je navedeno, u zemlji se očekuje ugovaranje poslova u vrednosti od 36,2 miliona evra, a u inostranstvu 38,2 miliona evra.

Tu je i izveštaj o već ugovorenim poslovima.

„U prvom polugodištu 2024. godine je ukupno ugovoreno 39,6 miliona evra novih poslova: u zemlji 11,1 miliona evra (28 odsto) i u inostranstvu 28,5 miliona evra (72 odsto). Na poslednji dan izveštajnog perioda, na nivou sistema Energoprojekt preostalo je ukupno 158 miliona evra ugovorenih poslova za realizaciju u narednim periodima (u Srbiji 51 miliona evra; u inostranstvu 107 miliona evra)“, navedeno je u polugodišnjem konsolidovanom izveštaju Energroprojekta.

Navedeno je, međutim, i da je jedno od devet zavisnih društava – Energoprojekt Oprema, otišlo u stečaj. Inače je otvaranje stečaja predložila kompanija Energo Nigeria, i to iz razloga „trajnije nesposobnosti dužnika za plaćanje“ – o čemu je Biznis.rs već pisao.

Sa druge strane, iz konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2023. godinu vidi se da je Energoprojekt tokom 2023. godine osnovao novo preduzeće – Energoprojekt Izgradnja. Kako je to uticalo na Visokogradnju vidi se iz napomena uz taj finansijski izveštaj.

„Najveći uticaj na iznos aktuarskog dobitka posmatrano za sistem Energoprojekt imao je aktuarski dobitak nastao u preduzeću Energoprojekt Visokogradnja zbog značajnog smanjenja broja zaposlenih u toku 2023. godine. Naime, oko dve trećine zaposlenih na dan 31.12.2022. godine u tom preduzeću je otišlo u toku 2023. godine, što je značajno uticalo na promenu strukture zaposlenih i smanjenje iznosa rezervisanja za otpremnine na dan 31.12.2023. godine i dovelo do nastanka aktuarskog dobitka“, stoji u napomenama, uz ocenu da na kraju 2022. godine nije moglo da se pretpostavi da će doći do ovako značajnog odliva zaposlenih.

Na istom mestu piše i da je po prvi put formirano rezervisanje za otpremnine za novoosnovano preduzeće Energoprojekt Izgradnja, „gde su zaposleni oni koji su otišli iz Energoprojekt Visokogradnje“. Na kraju 2023. Izgradnja je imala 113 zaposlenih i ostvarila je prihod od 817.700 evra, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

„Sistem“ Energoprojekt, kako ga nazivaju u finansijskim izveštajima, danas čini deset zavisnih preduzeća u zemlji – Visokogradnja, Niskogradnja, Hidroinženjering, Urbanizam i arhitektura, Industrija, Entel, Sunnyville, Park 11, Izgradnja i Energoplast.

U inostranstvu, Energoprojektova zavisna društva, odnosno ino-kompanije su Zambia Engineering and Contracting Company Limited, Energoprojekt Holding Guinee S.A u Gvineji, Dom 12 S.A.L u Libanu, Energo (Private) Limited u Zimbabveu, Energo Kaz d.o.o. u Kazahstanu i Energoprojekt Energodata Montenegro. Sistem ima i jedno zajedničko društvo – Enjub d.o.o kao i pridruženo društvo Energopet.

U napomenama piše da postoji i predstavništvo u Bagdadu, ali da je u pasivnom statusu od 2015. godine.

Takođe, u prvostepenoj konsolidaciji učestvuje još 11 društava u inostranstvu, uključujući i ona u Rusiji, Ugandi, Omanu, UAE, Kataru i Bahreinu.

Kada je reč o planovima nekadašnjeg giganta, na prva tri mesta u polugodišnjem izveštaju za matično društvo stavljeno je ugovaranje novih poslova i obezbeđenje kontinuiranog rada društava iz sistema Energoprojekt, obezbeđenje likvidnosti odnosno aktivnosti na naplati potraživanja i optimizaciji kreditne zaduženosti društava iz sistema, kao i uredna isplata dospevajućih kupona izdate emisije dugoročnih korporativnih obveznica.

„Najznačajnije pretnje i opasnosti kojima je društvo izloženo su: produžavanje i produbljivanje globalne političke i ekonomske krize, konkurencija stranih kompanija iz mnogoljudnih zemalja sa jeftinom radnom snagom, konkurencija stranih firmi kojima su dostupnija jeftinija finansijska sredstva, institucionalne promene na domaćem i odabranim stranim tržištima, kao i zavisnost poslovanja od političke stabilnosti tržišta na kojima Energoprojekt realizuje projekte“, poručilo je rukovodstvo Energoprojekt Holdinga u napomenama uz polugodišnji finansijski izveštaj.