Nekonkurentnost, hronična bolest Srbije

I mada neki od analitičara tvrde da bi izveštaj SEF trebalo uzeti sa rezervom, činjenica je da iz godine u godinu Srbija klizi na toj lestvici, a u prilog tome svedoči podatak da je 2008. godine zauzimala 85. mesto u svetu, da bi se prethodne dve godine pozicionirala na 95. Za razliku od Srbije, države bivše SFRJ bolje su rangirane prema indeksu globalne konkurentnosti. Najviše na toj lestvici popela se Slovenija, koja je zauzela 62. mesto. Sledi Crna Gora na 67. mestu, zatim Makedonija (73. mesto), Hrvatska (75. mesto) i BiH, koja je u odnosu na prethodnu godinu zabeležila skok za jedno mesto i sada je 87. Procenjuje se da jačanje konkurentnosti Srbije najviše koče nerazvijenost institucija, korupcija i slab pristup finansijama. Kao problematični faktori koji najviše opterećuju poslovanje apostrofirani su inflacija, politička nestabilnost, poreska regulativa, nedovoljno razvijena infrastruktura, uticaj monopola, kao i nizak obrazovni nivo stanovništva.

– Iz definicije konkurentnosti koju koristi SEF, a koji glasi da je konkurentnost set institucija, politika i faktora koji determinišu nivo produktivnosti jedne države jasno se vidi da se stavljanjem pod lupu više od sto parametara, zapravo analizira zdravstveno stanje jedne države. Analiziraju se dve vrste pokazatelja – oni egzaktni, statistički, koji odslikavaju stanje inflacije, bruto domaćeg proizvoda, budžetskog deficita…, i oni kvalitativni dobijeni na osnovu anketa. Ako se zna da je prošle godine stopa inflacije iznosila 12,4 odsto i da je zabeležen rast budžetskog deficita, onda ne treba da čudi što smo tako nisko pali. Utoliko pre što bar pedesetak analiziranih parametara beleži negativan trend – kaže za Danas profesor Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.

On ukazuje i na to da je pravi sunovrat registrovan u oblasti transfera tehnologija preko direktnih stranih investicija s obzirom na to da smo sa visoke 14. pozicije, na kojoj smo se našli 2008, pali na 115. mesto. Naš sagovornik podseća da su sada u tabeli pojavila dva nova pokazatelja, reč je o sposobnost države da privuče talente i kapacitetu da talentovane ljude zadrži – Srbija se i po tom parametru našla na neslavnom 146. mestu. Loše smo plasirani i kad je reč o zaštiti prava manjinskih akcionara – zauzeli smo tek 144. poziciju, a ne možemo se pohvaliti ni dobrim odnosom štednje i BDP jer smo po tom parametru rangirani na 136. mesto.

Jedan od analitičara koji izražava veliku sumnju u objektivnost rang-liste SEF jeste i Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, koji kaže da već na prvi pogled nelogično deluje da je Crna Gora bolje pozicionirana od Hrvatske, koja je ušla u EU i razvijenija je u svakom pogledu. Slična je situacija i sa Slovenijom.

– Imam utisak da se države rangiraju po sistemu: „Ja tebi vojvodo, ti meni serdare“, mada je činjenica i to da mi volimo da zamračimo situaciju i predstavimo je lošijom nego što objektivno jeste. Jer, kako drukčije objasniti da je BiH za godinu dana napredovala za 14, a Srbija nazadovala za šest mesta. Neshvatljivo je i to da se po izvoznim performansama Crna Gora našla na 71. mestu, a Srbija na samom začelju, odnosno na 145. mestu. Ovaj podatak je utoliko problematičniji ako se zna da Srbija beleži suficit u razmeni sa Crnom Gorom. Reč je dakle o opipljivom, kvantitativnom podatku koji ukazuje na to da sa metodologijom SEF nešto nije u redu – ocenjuje za Danas Đogović.

On kao kuriozitet ističe i to što prema Izveštaju SEF Crna Gora ima kapacitet da zadrži visokostručnu radnu snagu i po tom osnovu rangirana je na 65. mesto, dok se Srbija našla na 146. mestu. Prema oceni našeg sagovornika, Crna Gora nema razvijenu privredu, a još manje sofisticiranu tehnologiju, ali se uprkos tome, prema indikatoru privlačenje talenata, našla na 92, a Srbija na 147. mestu. Đogović u tom kontekstu pominje kompaniju Mubadala, koja je zainteresovan za izgradnju fabrike čipova u Srbiji. „Pošto se ispostavilo da Srbija nema dovoljno tog kadra, u Mubadali su odlučili da najpre otvore istraživački centar kako bi se utvrdilo da li će moći da obezbede dovoljno stručnjaka za pokretanje proizvodnje, a sudeći prema Izveštaju SEF, moglo bi se zaključiti da Crna Gora takvih stručnjaka ima i za izvoz“, konstatuje Đogović i podseća da je prema kriterijumu nezavisnost sudstva Crna Gora 75. na listi, a Srbija 124, što takođe deluje neverovatno.

Komentarišući činjenicu da se potencijalni strani investitori koji nameravaju da u lažu u neku zemlju oslanjaju, između ostalog, i na ocenu SEF, naš sagovornik kaže da je to razumljivo, ali naglašava da to nije jedini pokazatelj koji će uzeti u obzir, „jer bi u tom slučaju u širokom luku zaobišli Srbiju i izabrali neku atraktivniju destinaciju“. Kao jedan od argumenata u prilog tome da bi potencijalni investitor prednost pri ulaganju kapitala trebalo da da Srbiji, a ne recimo Crnoj Gori, Đogović ističe da Srbija ima kvalitetniju putnu infrastrukturu i to uprkos činjenici što se Crna Gora, koja inače nema nijedan kilometar auto-puta, po kvalitetu infrastrukturne putne mreže našla na 91, a Srbija na 115. mestu. Kad je reč o limitirajućim faktorima za pokretanje biznisa, zajednički imenitelj za gotovo sve države bivše SFRJ jesu korupcija i glomazna administracija, koje su u Srbiji pozicionirane na prvom i drugom mestu, dok je nedostupnost finansijskih sredstava, zbog skupih kredita, takođe jedna od prepreka. Kod Hrvata je na prvom mestu birokratija, a na trećem korupcija. Zanimljivo je, međutim, da je u BiH korupcija tek na devetom mestu, a birokratija na sedmom, što zvuči neverovatno imajući u vidu da je reč o kompleksnijoj državnoj tvorevini sa velikim brojem kantona, što umnožava birokratske procedure, a i potencijalnu opasnost od korupcije.

Objašnjenje za pad Srbije na listi konkurentnosti neki ekonomisti pronalaze u „sumnjivim parametrima, poput sofisticiranosti finansijskog tržišta i makroekonomskog okruženja“, prema kojima se meri uspešnost neke zemlje. Kao argument za tu tvrdnju oni navode podatak da se u Srbiji, kad je reč o konkurentnosti, gotovi ništa nije promenilo i da je vrednost indeksa globalne konkurentnosti oscilatorna stvar.

Apsurdi

Po efikasnosti antimonopolskog zakonodavstva BiH se na rang-listi SEF našla na 68, a po intenzitetu konkurentskih odnosa na 143. mestu, što već na prvi pogled deluje apsurdno. Jer ako je neka država tako nisko rangirana po kriterijumu konkurentskih odnosa, onda je jasno da je na njenom tržištu prisutno kartelsko udruživanje, pa prema tome i zloupotreba kartelske i monopolske pozicije. U slučaju Srbije, koja je po efikasnosti antimonopolskog zakonodavstva rangirana na 141, a po intenzitetu konkurentskih odnosa na 138. mesto, ta dva parametra bolje korespondiraju jer ukazuju da naše tržište nije imuno na kartelsko ponašanje, ali i na to da antimonopolsko zakonodavstvo ne deluje u pravoj meri – ističe ekonomista Saša Đogović.

Dijagnoza

– Ovaj pad na rang-listi SEF govori da se Srbija nalazi u veoma ozbiljnoj društvenoj i ekonomskoj krizi i da te dve krize međusobno korespondiraju – što je veće društvena kriza, to se negativno reflektuje na privredu – i obrnuto. Stoga ne čudi što se sve češće govori o krizi identiteta države, zatim o krizi morala, obrazovnog sistema, kulture, medija i najzad o kriza Srpske pravoslavne crkve. Prema tome, veoma je važno da se što pre utvrde uzroci tako duboke krize, pa tek onda da se preduzimaju mere. Mada se sve češće pitam da li Srbija uopšte ima manevarskog prostora da povuče originalne poteze, kao što je to recimo uradila Mađarska, koja je smogla snage da se odrekne podrške MMF-a – komentariše Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.