Nekontrolisano urbanističko stanje

Stanko Kijanović, zamenik predsednika opštine, diplomirani prostorni planer, odbornicima je predočio potrebu za glavnim urbanistom jer je, kako je rekao „krajnje vreme da imamo osobu koja će voditi računa o vizuri grada koja je prilično narušena“.

– Kada smo vratili nadležnosti glavnog urbaniste smatrali smo da su dosadašnje aktivnosti vezane za urbanizam u najširem smislu u proteklih desetak godina narušile red koji je postojao u urbanoj osnovi Prijepolja. Taj red trajao je skoro pola veka jer se vodilo računa upravo o vizuri grada, pa je Prijepolje dobijalo komplimente od struke jer se nije povodilo za talasima pomodarstva, nije išlo u vis u jezgru grada, čuvao se kompaktan ambijent. Glavni urbanista ima zakonom određene ingerencije, bira ga Skupština opštine kao stručno lice iz oblasti arhitekture sa licencom i 10 godina staža u urbanizmu. Ta će osoba koordinisati rad službe Opštinske uprave zadužene za urbanizam sa javnim subjektima koji daju svoje uslove, kako za izgradnju, tako i za izradu urbanističkih planova. On je predsednik komisije za izradu svih planova iz ove oblasti, objašnjava Kijanović.

Čime biste potkrepili konstataciju da je došlo do narušavanja vizure grada?

– Prijepolje je imalo jedan broj detaljnih planova i urbanističke uređajne osnove za pojedina naselja ali je pre desetak godina, tadašnja politička garnitura, prilično ishitreno, jednim aktom Skupštine opštine, poništila sva ova dokumenta. U isto vreme, Zavod za urbanizam koji je bio ovlašten da se bavi urbanističkim planiranjem i uređenjem, bez posebne odluke, razvlašćen je, tako da je dozvoljeno urbanističko planiranje svim projektnim biroima bez posebnih kriterijuma.

Kako to pojednostavljeno izgleda na terenu?

– Ovako: nema detaljnih urbanističkih planova koji preciziraju sve vezano za izgradnju objekta od gabarita do izgleda fasade, pozicije u odnosu na okolinu i susede. Nema ni ustanove u opštini koja bi imala uvid i vodila računa o urbanističkom redu i nastaje situacija kada se projektuje i urbanistički razrađuje ne po osnovu detaljnog plana, već po pravilnicima koji ostavljaju širok prostor za gradnju na nekoj parceli. Tako je stvoren prostor za razne vrste urbanističkih mahinacija.

Ipak, Detaljni urbanistički plan za uže jezgro grada nikada i nije donet. Zašto?

– Ako postoji slaba tačka to je ta činjenica da uže gradsko jezgro nikada nije dobilo taj dokument. Ne mogu odgovoriti na pitanje zašto nije i to ostaje otvoreno, ali je to činjenica koja je, takođe, omogućila da za 10 godina dođe do situacije da imamo neprimereno, pa i nekontrolisano urbanističko stanje u srcu grada.

Šta pod tim podrazumevate?

– Mogu se uočiti objekti koji po svojim dimenzijama, izgledu i nefunkcionalnosti odudaraju od okoline i svojom estetikom narušavaju opštu urbanističku estetiku grada i ambijent. Objekti su veći nego što bi smeli biti u odnosu na okruženje, u suterenu ili prizemlju nisu projektovane ili nisu izgrađene garaže, iako je to bila zakonska obaveza. Dakle, nije poštovana projektna dokumentacija, došlo je do nesklada između struke i želja investitora koji imaju novac i koji hoće što veće objekte. Nije bilo retko da investitor samo formalno obezbedi projekat i građevinsku dozvolu, da zadrži eventualno osnovne gabarite ali zato naruši arhitektonski izgled, visinu objekta i tako nesvestan, postaje vlasnik ružnog objekta, a sve sa ciljem da dođe do što veće radne površine koja će mu doneti profit. Ja bih rekao da smo tako dobili u jezgru grada „kutije“ i „pojate“.

Na osnovu kojih dokumenata su ljudi dobijali dozvole da grade nove objekte koji su nicali zavidnom brzinom tokom prethodne decenije u sred grada?

– Nije bilo detaljnog urbanističkog plana koji bi sve to definisao i čim se radi po planskim dokumentima koji su manje detaljni, forma se ispoštuje, koristi se plan šire regulacije, ali nema detaljnih rešenja. Time se omogućava svesno ili nesvesno „urbanističko divljanje“ kako se to danas popularno kaže.

Da li su neki planovi koji regulišu urbanističku oblast mogli da se brže donesu i da li su morale da prođu godine bez njih?

– Generalni urbanistički plan donet je pre 12 godina, donet je i Plan generalne regulacije koji je sa više detalja od Generalnog plana, ali je on skoro usvojen. Ipak je sve to samo kostur bez detaljnih planova jer se ne može definisati ni jedan deo grada, odnosno naselja. Već izvesno vreme u postupku je izrada Detaljne regulacije za Šehovića Polje što je bila već dugo obaveza koja je proistekla posle donošenja Generalnog urbanističkog plana, dakle pre 12 godina. Upravo je taj prostor zasluživao hitnu detaljnu razradu zbog ideje da se grad širi na drugoj obali Lima kako se ne bi narušavalo gradsko jezgro, a omogućilo novim investitorima da grade svoje objekte koji bi odgovarali urbanističkoj matrici i njihovim lični potrebama. Zato što baš taj detaljni plan nije urađen toliko dugo, mnogo toga je stalo u centar grada. Potrebe investitora su nadvladale i data im je prednost u odnosu na urbanističke mogućnosti starog dela grada i zato imamo ovo što se mnogima ne dopada.

Da li su mogle da se spreče zloupotrebe, da se kontrolišu projekti odnosno odstupanja od dokumentacije prilikom gradnje?

– Teško je to kontrolisati kada postoji sprega između politike i investitora. Teško je očekivati da tada reaguje inspekcijska služba. Može investitor da radi po projektu, čini se tada da gradi i prostor za garažu, drži se gabarita, a onda pri kraju gradnje jednostavno promeni namenu.

Može li bez dozvole da promeni namenu objektu za koji je dobio dozvolu za gradnju?

– Zvanično ne menja ali u praksi umesto garaže imamo magacine ili poslovne prostore.

I šta se tada može uraditi, da li se nešto preduzima?

– Ništa. Inspekcija kontroliše samo građevinski deo, a ne namenu.

Ko onda to može da spreči?

– To je kompleksno jer, na žalost, ulazimo u oblast davanja upotrebnih dozvola za objekte, a to bi trebalo da bude dokument koji omogućava stavljanje objekta u funkciju. Ali to tek kod nas nije u praksi valjano, a nije ni inače u državi. Zato nema dovoljno kontrole i zato investitori koji imaju novac mogu da ostvare svoje ambicije jer praktično ne snose nikakve posledice. Kad je opštinska služba prestala da poverava poslove Zavodu za urbanizam vezane za izdavanje urbanističko-tehničkih uslova, onda je projektant postao i predlagač urbanističkih rešenja. Zato i imamo razne „papagaje“ po gradu, umesto određenog stila, narušava se kulturno nasleđe, objekti od istorijskog arhitektonskog značaja ostaju bez autentičnosti, menjaju se prozori, krov, detalji koji ih i čine vrednim i kulturnim dobrom.

Bićemo rigorozni

Kakav pomak očekujete u oblasti urbanizma posle prvog koraka, odnosno vraćanja generalnog urbaniste?

– Zaustavljanje negativnog trenda. Smirivanje takvih objekata amortizujućom gradnjom u odnosu na neposrednu okolinu, privođenje spornih objekata pravoj nameni, odnosno tamo gde je obavezna garaža ima da bude garaža, a ne magacin ili poslovni prostor. Bićemo rigorozni.