Korist nelegalnim preduzimačima, država gubi milione: Stručnjaci o predloženim izmenama Zakona o ozakonjenju objekata

Date dopune predviđaju da se bez dobijanja rešenja o ozakonjenju objekata, kao i nezavisno od godine izgradnje, oni mogu priključiti na komunalnu infrastrukturu.

Izmene su od Ministarstva građevinarstva i infrastrukture inicijalno tražili predsednik Aleksandar Vučić, zaštitnik građana i udruženja građana, uz zahtev da se građankama i građanima koji žive u bespravno podignutim zgradama i kućama omogući privremeno priključenje.

„Ova prava jesu osnovna ljudska prava, i potrebno je da sve naše građanke i građani imaju, pre svega struju, vodu, grejanje i gas“, ocenio je ministar Goran Vesić.

Analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević sugeriše da izmene zakona donose privilegije bespravnim graditeljima, i to na uštrb građana koji su gradili legalno, pa i samoj državi.

„Nije jasno zašto se parcijalno rešava pitanje legalizacije. Pomenuta mera je ustupak ljudima koji su bespravno sagradili objekte i nisu uspeli da ih legalizuju, kako zbog sebe, tako i zbog države. Nadležni stalno kao mamac obećavaju da će uslediti legalizacija bespravno sagrađenih objekata, ali ona nikada nije sprovedena, bar ne na pravi način. Legalizaciju je najlakše obaviti nad objektima kao što su kuće napravljene za sopstvene potrebe, a koje ne ugrožavaju bezbednost ukućana ni okoline. Sa druge strane, postoje objekti koji su podizani na mestu gde treba da se nalazi bolnica, put ili trafo-stanica. Kada su ljudi zidali bespravno, nisu o tome vodili računa. Sada nadležni daju mogućnost da neko, ko je gradio bespravno za sebe ili da bi zaradio, dobije struju, vodu, kanalizaciju, kao da je legalno gradio, dok su ljudi koji su legalno gradili itekako platili troškove za sve to i pre nego su dobili mogućnost da uknjiže svoje objekte“, objašnjava Lazarević.

Naša sagovornica ističe da to nije pravedno prema onima koji su legalno zidali, ali da priključivanje nelegalnih objekata na komunalnu infrastrukturu ne znači da će vlasnici sa ovim ustupcima moći da ih prodaju.

„Za državu i bespravne graditelje najbolje je da im se omogući postupak legalizacije, a za njega treba puno edukovanih ljudi koji to znaju da rade, s obzirom da postoji preko milion nelegalnih objekata u Srbiji. Tu govorimo i o premašivanju broja spratova, vikendicama kraj vode pa i kućama. Ove izmene će biti dobre po građane koji su negde bespravno sagradili svoju kuću, pa ih po dobijanju vode i struje neće biti briga da li će da legalizuju objekat ili ne. U tom slučaju država jako gubi. Stoga nije jasno zašto se država odriče velikog dela kolača – ogromnih novčanih iznosa koji su itekako potrebni u ovom trenutku“, ističe Lazarević.

Sa njom je saglasan i Đorđe Bobić, nekadašnji gradski arhitekta, koji izmene zakona vidi kao jeftin način vladajuće stranke da kupi glasove.

„Određeni broj građana će iskoristiti ovaj zakon, ali će običan građanin plaćati reket da bi dobio struju i vodu, što je kategorija o kojoj ne bi trebalo da se diskutuje – jer je svim građanima to neophodno. Ako je objekat građen divlje, pitanje je da li se može legalizovati. Ako može, onda je država obavezna da im obezbedi struju, vodu, kanalizaciju i svu neophodnu infrastrukturu. Sa druge strane, ako objekte nije moguće legalizovati jer se nalaze na trasama ulica, infrastrukturnih objekata i slično, te ne mogu dobiti infrastrukturu – država sa njima mora postupiti na zakonom propisan način. To može učiniti tako što će objekte da sruši ili da na neki način građanima obezbedi mesto za život, ali ne na toj lokaciji“, ističe arhitekta.

Ipak, Bobić dodaje da u Srbiji postoji značajan broj objekata koji su luksuzni i namenski pravljeni da bi se rentirali, te da upravo njima nadležni izlaze u susret datim predlogom.

„To su investitori koji su divlje gradili, i njima sada država izlazi u susret. Ona im pomaže da nelegalnu, protivzakonsku radnju legalizuju uz plaćanje malih troškova. Nije isto kada običan građanin plaća reket da bi dobio vodu i struju kao kada to radi neko ko je divlje sagradio petospratnicu. To znači da uz ove izmene država na jednoj strani reketira građane, a sa druge pomaže svojim investitorima od kojih ima određenu korist. Upravo tako nezakonita radnja postaje zakonita, dok investitori nastavljaju da zgrću i povećavaju svoj kapital“, predočava Danasov sagovornik.

Govoreći o izmenama koje se odnose na konverziju zemljišta, arhitekta sugeriše da će one državu oštetiti za desetine milijardi evra, ali da će neminovno uvećati profit investitora i pojedinaca.

„Izmene koje se tiču naknade za zemljište predstavljaju kriminalnu radnju koju sprovodi država. Nije logično da se parcela ili zemljište koje je javni interes i vlasništvo građana pokloni nekome kako bi zidao komercijalnu zgradu. I to sa stanovima koje će prodavati i time uštedeti sebi ogromne investicione troškove, a mnogostruko povećati svoj kapital. Naknada za korišćenje zemljišta, odnosno konverzija, iznosi do četiri odsto od ukupne vrednosti, što državi, prema proceni ekonomista, donosi između pet i 10 milijardi dinara, čime je budžet oštećen, a investitori taj novac prenose na svoje bankovne račune“, ističe Bobić.

On napominje da time država apsolutno krši sopstvene zakone, odnosno da ih menja prema sopstvenim potrebama.

„To radi da bi udružena sa svojim investitorima napravila lični profit za pojedince, stranku ili koga već, na štetu budžeta i javnog novca svih građana Srbije“, zaključuje Bobić.

I inženjer građevine Danijel Dašić kaže da ove izmene znače nezakonite i koruptivne poslove koji će umanjiti budžetske prihode, kako lokalnih samouprava tako i Republike, u zavisnosti od toga ko je vlasnik zemljišta.

„Još od kada je 90ih krenuo proces privatizacije, suština je bila da je jedna cena kad se kupuje zemljište koje je već predviđeno za stambenu gradnju, a druga za industrijske objekte – koja je značajno niža. S tim što je ideja da, ako se prodaje zemljište fabrika ili poslovnih kompleksa, tu jednog dana bude ponovo pokrenuta proizvodnja. Nažalost, imamo situaciju koja po svemu ukazuje da je prisutno desetogodišnje izvlačenje budžeta i prebacivanje u privatne kompanije, vrlo blisko povezane sa vladajućim strukturama“, naglašava Dašić uz napomenu da se sada daje mogućnost industrijskom zemljištu da bude prevedeno u zemljište na kojem mogu praviti zgrade i ostvarivati ekstra profit bez ikakve naknade.

Danasov sagovornik dodaje i da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, kao ni sa prethodnim zakonima, te da direktno nanosi štetu budžetu lokalnih samouprava i samoj državi.

Do zaključenja ovog teksta Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja Danasa. Glavni urbanista Beograda Marko Stojčić kaže da Grad nema veze sa pomenutim predlogom.

„Grad nije učestvovao u tim izmenama. One se tiču ljudi koji već žive u objektima a ne mogu da dobiju priključak. Činjenično stanje je da su nelegalni objekti naseljeni, i da građani nisu imali mogućnost da dobiju komunalnu infrastrukturu. Ipak, drugo je pitanje da li je to opravdano ili nije“, zaključuje Stojčić.

Podsećamo, Vesić je naglasio da se ova izmena se neće primenjivati na sve vlasnike bespravnih objekata, nego samo na lica koja su ovom izgradnjom ili kupovinom stana trajno rešavali svoju stambenu potrebu. Takođe, da će ovaj ustupak biti vremenski ograničen.