Spasonosni paket sekretara Trezora SAD Henka Polsona vredan 700 milijardi dolara zapao je u teškoće na Kapitol Hilu.

Ispravno, jer nije dobro napravljen. Kongres bi se odrekao svojih odgovornosti kada bi sekretaru Trezora dao blanko podršku. Predlog zakona dostavljen Kongresu sadrži jezik koji bi izuzeo odluke sekretara iz nadzora bilo kog suda ili regulatorne agencije što bi bilo konačno ispunjenje sna Bušove administracije o jedinstvenom činovniku. Polsonov dosije ne uliva poverenje potrebno da bi dobio diskreciono pravo u odlučivanju o 700 milijardi dolara. Njegovi potezi pretprošle nedelje izazvali su krizu koja hitno spasavanje čini neizbežnim. U ponedeljak je dozvolio da propadne Liman braders i odbio da stavi na raspolaganje vladine fondove radi spasavanja AIG. Do utorka je morao da promeni odluku i odobri zajam za AIG u iznosu od 85 milijardi dolara pod oštrim uslovima. Propast Limana poremetila je komercijalno tržište hartija od vrednosti. Veliki fond tržišnog novca „slomio je dolar“ i investicione banke koje su se oslonile na komercijalne hartije od vrednosti imale su poteškoće da finansiraju svoje aktivnosti. Do četvrtka trka za fondovima tržišnog novca bila je u punom zamahu i približili smo se krahu kao nikada do sada još od tridesetih godina. Polson je ponovo promenio odluku i predložio sistemsko spasavanje.

On je već dobijao blanko podršku Kongresa da se izbori sa Fani Mej i Fredi Mekom. Njegovo rešenje prizemljilo je tržište nekretnina na najniži nivo: menadžmenti tih institucija znali su da će, ako blanko čekovi budu ispunjeni, izgubiti posao pa su se ponovo ukopali i učinili hipoteke još skupljim i manje dostupnim. U roku od nekoliko nedelja tržište je izbilo Polsonu adute iz ruke i morao je da preuzme Fani Mej i Fredi Mek. Polsonov predlog da se otkupe problematične hipotekarne obveznice predstavlja klasičan problem asimetrične informacije. Obveznice je teško vrednovati, a prodavci znaju više o njima nego kupci: na bilo kojoj aukciji Trezor bi dobio najlošije. Predlog takođe obiluje skrivenim pitanjima sukoba interesa. Osim ukoliko Trezor ne preplati obveznice, šema ne bi donela olakšanje. Ako se šema koristi za izbavljivanje nesolventnih banaka, šta će poreski obveznici dobiti zauzvrat? Barak Obama istakao je četiri uslova koje treba nametnuti: korist za poreske obveznike koliko i šteta, dvostranački bord za nadgledanje procesa, pomoć za vlasnike kuća koliko i za korisnike hipoteka, kao i postavljanje granica na kompenzaciju za one koji imaju korist od novca poreskih obveznika. To su ispravni principi. Mogli bi biti primenjeni efikasnije direktnom kapitalizacijom institucija koje su opterećene problematičnim obveznicama pre nego oslobađanjem tih institucija od loših obveznica. Injekcija vladinih sredstava bila bi manje problematična da je primenjena na kapital, a ne na bilanse stanja. Sedamsto milijardi dolara moglo bi da bude dovoljno da se zapuši rupa nastala pucanjem mehura na tržištu nekretnina. Nasuprot tome, dodavanje 700 milijardi na strani potražnje možda neće biti dovoljno da se zaustavi pad cena. Još nešto treba uraditi na strani ponude. Kako bi sprečili da cene nekretnina previše padnu, broj zahteva za oduzimanje nekretnina treba održati na minimumu. Uslovi za dobijanje hipotekarnog kredita moraju da budu prilagođeni sposobnosti vlasnika nekretnina da ih otplaćuju.

Državni paket ne ispunjava taj zadatak. Pravljenje neophodnih modifikacija predstavlja delikatan zadatak, teže sprovodiv zbog činjenice da su mnoge hipoteke bile izdeljene i pretvorene u obveznice kolateralnog duga. Držaoci više delova imaju konfrontirajuće interese. Bilo bi potrebno previše vremena da se reše ti konflikti kako bi uključili šemu modifikacije hipoteka u paket. Paket, međutim, može da pripremi teren modifikujući zakon o stečaju. Sada kada je kriza počela, spasonosni paket velikih razmera verovatno je neophodan ako želimo da krizu stavimo pod kontrolu. Ponovno podizanje iscrpenih bilansa stanja bankarskog sistema jeste pravi smer u kome treba ići. Ne zaslužuje svaka banka da bude spašena, ali na eksperte u Federalnim rezervama, sa pravom supervizijom, može da se računa da će ispravno prosuđivati. Menadžmenti koji nisu voljni da prihvate posledice prethodnih grešaka mogli bi biti kažnjeni lišavanjem pristupa kreditima Federalnih rezervi. Stavljanje vladinih fondova na raspolaganje takođe bi trebalo da ohrabri privatni sektor da učestvuje u rekapitalizaciji bankarskog sektora i zaustavljanju finansijske krize.

Autor je predsednik Soroš Fand Menadžmenta

Copyright: Project Syndicate

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari