Nema lepih vesti sa tržišta čelika

Tokom prvih pet meseci ove godine proizvodnja čelika u svetu porasla je za 0,8 odsto, ali pre svega zahvaljujući kineskom rastu od 2,2 odsto. Ta proizvodnja u EU pala je za 4,4 odsto, u Zajednici nezavisnih država za 2,6 odsto, a u Južnoj Americi za 2,3 odsto. Među 62 države koje obuhvataju 98 odsto svetske proizvodnje, najveći pad je imala susedna Hrvatska – sasvim bez proizvodnje čelika , ali pre nego što je nedavno našla kupca za svoju železaru u Sisku, a odmah za njom je Srbija sa padom od 63,3 odsto i petomesečnom proizvodnjom od 270.000 tona. Prošlogodišnja proizvodnja u Srbiji iznosila je 720.000 tona.

Evropskoj dužničkoj krizi više ne odoleva ni Nemačka, najveći evropski proizvođač čelika – za prvih pet meseci tamo je proizvodnja pala za šest odsto, posle prošlogodišnjeg pada od 3,9 odsto. Juče je najveći nemački proizvođač, integrisani TisenKrup, objavio da razmatra okolnosti za uvođenje skraćenog radnog vremena za zaposlene u dve svoje nemačke fabrike, u Duisburgu i Bohumu, već od avgusta . „Kad od septembra, a zbog ulaska Rusije u STO, budu ukinute sve barijere za ruski čelik, u opasnosti će biti između 60 i 70 odsto evropskih kapaciteta“, rekao je predsednik Evropskog udruženja za čelik (Eurofer) Volfgang Eder. „Tri četvrtine proizvodnih kapaciteta u EU u opasnosti je da bude dugoročno ugašeno tokom sledeće dve decenije“, kaže Eder, koji je i šef najvećeg austrijskog proizvođača čelika Voestalpine. On podvlači da će postojati tražnja za visokokvalitetnim i specijalnim čelicima, a naročito onima za autoindustriju. Železara u Smederevu čelik za autoindustriju ne proizvodi, a udruženja za čelik tvrde da se takvom razvoju događaja ubrzano prilagođavaju nemačke i austrijske železare oslobađajući se proizvodnji , dok se najveći proizvođač na svetu Arcelor Mittal još oslanja na proizvodnju čelika nižeg kvaliteta – građevinskih na primer, i sa prilagođavanjem kasni. A što se takvih čelika tiče, tu Evropljani neće moći da izađu na kraj sa konkurencijom iz Rusije, Turske i Ukrajine, tvrdi Eder. Tokom prvih pet meseci ove godine proizvodnja čelika u Turskoj porasla je za 10 odsto, u Rusiji za četiri odsto, dok je u Ukrajini pala za 12,2 odsto. U skladu sa padom tražnje na evropskom tržištu su pale i cene. Od avgusta prošle do februara ove godine cena čelika u Evropi pala je za 25,42 odsto sa 476 na 355 evra, drugi kvartal ove godine je bio obećavajući, ali je prvih nedelja juna, prema britanskom institutu za istraživanje tržišta Meps, ta cena pala za daljih 10 odsto.

Dakle, svetska privredna konjuktura je slaba, a svetski kapaciteti za proizvodnju čelika predimenzionirani. Prošle godine je u svetu proizvedeno 1.517 miliona tona sirovog čelika, a predkrizne 2007. ta je proizvodnja iznosila 1.347 miliona tona.

Azija preuzima proizvodnju

Višedecenijsko pomeranje i proizvodnje i potrošnje čelika ka Aziji nastavljeno je: 1970. godine 32,4 odsto čelika dolazilo je iz Evrope, a tri odsto iz Kine, prošle godine je 11,7 odsto proizvodnje dolazilo iz Evrope a 44,7 odsto iz Kine. Tokom prvih pet meseci ove godine proizvodnja čelika u Severnoj Americi porasla je za 7,6 odsto (SAD 9,2 odsto), u Aziji za 1,6 odsto (Kina 2,2 odsto, Južna Koreja 3,1 odsto), u Africi i na Bliskom istoku za 1,5 odsto. U Južnoj Americi proizvodnja je pala za 2,3 odsto (u Brazilu za 1,2 odsto, u Venecueli za 35,8 odsto). U Okeaniji – Australiji i Novom Zelandu, za 31,5 odsto. Polovina rezervi rude gvožđa koncentrisana je u Kini, Brazilu i Australiji.