Hrvatska poštanska banka prošle nedelje je u svoju ponudu kredita uvrstila i stambene zajmove indeksirane u kunama, bez ikakvog vezivanja za evro ili neku drugu stranu valutu. To je prvi put da su komšije dobile priliku da do svog krova nad glavom dođu zaduživanjem u valuti u kojoj primaju platu, što je po ocenama stručnjaka, posledica dugogodišnje politike niske inflacije i stabilnog kursa koji sprovodi tamošnja centralna banka. Građani Srbije, kako stvari sada stoje, još dugo neće moći da računaju na sličnu pogodnost, upravo zbog toga što ovde ni jedan ni drugi kriterijum ni izbliza nisu ispunjeni.
Prema navodima Hrvatske poštanske banke, krediti u kunama odobravaće se sa nominalnom kamatnom stopom od 6,45 odsto godišnje, odnosno efektivnom kamatom od 6,85 odsto. To je za 0,5 odsto više od kamate na stambene zajmove vezane za evro, što govori o tome da HPB računa da će kuna ostati stabilna i u narednom periodu, mada činjenica da se radi o promenljivoj stopi znači da je banka sebi ostavila mogućnost da reaguje u slučaju promene deviznog kursa. HPB je trenutno jedina banka u Hrvatskoj koja nudi ovakve kredite.
Vladimir Gligorov, stručnjak Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da je „zapravo čudno da se u Hrvatskoj ovakvi krediti ranije nisu pojavili, jer je Hrvatska centralna banka uspela da stabilizuje inflaciju, još od 1993. ili 1994. godine“.
– Od tada do danas Hrvatska ima relativno nisku i predvidljivu inflaciju pa je zanimljivo pitanje zašto je tamo evroizacija toliko velika i zašto se toliko štedi u evrima. Takva štednja ograničava mogućnosti plasmana kredita u kunama, jer se stvara problem valutne neusklađenosti. Njihova politika je već 17 godina fiksni kurs, uz održanje relativno niske inflacije. U tom smislu, zanimljiv je neuspeh njihove centralne banke da ojača poverenje u kunu uprkos njenoj stabilnosti – primećuje Gligorov.
S druge strane, ovaj ekonomista napominje da Srbiji nedostaju sve tri stvari, koje ima Hrvatska, kako bismo mi mogli da vidimo pojavu stambenih kredita u dinarima.
– Prvo, štednja je ovde gotovo isključivo u evrima. Drugo, inflacija je i dalje samo fiskalni instrument, a njena stabilizacija u suštini nije cilj centralne banke. U poslednjih deset godina nivo inflacije je bio relativno visok, a varijacije značajne. Jasno je da je to određeno fiskalnim potrebama. I kurs je dosta varijabilan u smislu da reflektuje fiskalna i monetarna kretanja. Mogućnosti osiguranja od tih rizika nisu toliko velike. Zaposleni i penzioneri često ne mogu da indeksiraju svoja primanja kao vid zaštite, a kada je o kursnom riziku reč, osim štednje u evrima nema jednostavnijeg i razvijenijeg načina osiguranja. Kada imate toliku sklonost čuvanja novca u evru, banke nemaju interesa za uvođenjem dinarskih kredita. Njihov način osiguranja je indeksacija u evrima – ističe Gligorov, dodajući da se to može promeniti samo ako „NBS obezbedi nisku i predvidljivu inflaciju i pravo tržišno formiranje kursa“.
– Osim ako država ne bi bila spremna da subvencioniše dinarske stambene kredite, njihovu pojavu u Srbiji ne treba očekivati – zaključuje Gligorov.
Slično njemu i Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da je veoma jednostavno predvideti kada će u Srbiji osvanuti dinarski stambeni krediti.
– Da bi dugoročni krediti mogli da se odobravaju u dinarima, potrebno je da banke imaju i dugoročne izvore finansiranja u domaćoj valuti. Ali, čak i kada bi se nekim čudom odjednom pojavili takvi izvori u Srbiji, cena dinarskih kredita bi bila tolika da za njima verovatno ne bi bilo nikakvog interesovanja. Razlika između Hrvatske i Srbije je u tome što tamo za 17 godina kuna praktično ni jednom nije izgubila vrednost, dok je kod nas istorija kretanja dinara jako loša. Kada Srbija u narednih 15 godina bude vodila takvu politiku kakvu je vodila Hrvatska, onda će se i kod nas pojaviti stambeni krediti u dinarima – kaže Stevanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
