Foto: A. MihajlovićSrbija je po paritetu kupovne moći na samo 44 odsto evropskog proseka, što je stavlja iza najsiromašnije zemlje EU Bugarske. Trećinu svog budžeta domaćinstva u Srbiji potroše na hranu i bezalokoholna pića, dok u zemljama Evropske unije na hranu u proseku troše tek sedminu svog porodičnog budžeta, nekih 14,3 odsto.
Troškovi domaćinstava razvijenih evropskih zemalja na hranu, ali i ostale kategorije se poslednjih 10 godina nisu mnogo menjali. Na hranu u EU građani troše sedminu novca koji zarade dok su im najveći troškovi stanovanja i grejanja – poslednju deceniju oni čine četvrtinu porodičnog budžeta.
To što trećina budžeta u Srbiji ode na hranu glavni je pokazatelj siromaštva.
To što je Srbija siromašnija od najsiromašnije zemlje EU Bugarske ne bi trebalo da bude iznenađenje za sve koji su upućeni, tvrdi ekonomista Ljubomir Madžar.
Još od 1990-ih zemlje poput Bugarske, kaže Madžar, razvijaju se brže od Srbije koja je tokom poslednje decenije prošlog veka bila u ratnim zbivanjima.
„Bugarska to nije trpela, nije prolazila kroz to. Posle devedesetih Srbija se neravnomerno razvijala, a od dolaska ove vlasti 2012. Srbija se sporije razvijala, sporije od ostalih zemalja Jugoistočne Evrope. Ta kob sporijeg rasta nas prati. Nema ništa gore kad je nešto nisko, pa se još sporo kreće. Tako se naše zaostajanje povećava“, ističe Madžar.
Dugogodišnji predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevac Jugoslav Ristić kaže da je to logično.
„Jasno je da je politika, koju smo do sada vodili, u smislu privlačenja stranih investicija jeftinom radnom snagom nas samo dovela do potpunog siromaštva“, ističe Ristić.
On kaže da davanje subvencija stranim investitorima iza kojih nam ostanu samo dugovi – jer mi to ne dajemo iz budžeta već od zaduživanja.
„Ostanu nam samo siromašni radnici koji od svojih plata ne mogu da prežive. Boriti se na taj način za radna mesta i standard je „trka do dna” jer 1,2 milijarde na planeti Zemlji radi za manje od dva dolara dnevno. I, mi se sada polako „ukapamo” u taj prosek“, napominje Ristić.
Naravno da to nije put kojim Srbija treba da ide, ističe on, ali dodaje da imamo vlast koja radi sve samo i isključivo u interesu krupnog kapitala i svom ličnom.
„Takav pristup mora hitno da se menja ili ćemo, kao zemlja, samo još više osiromašiti“, napominje Ristić.
Narodni poslanik „Zajedno“ Nikola Nešić kaže da je Bugarska primer zašto je i Srbiji važno da bude deo Evropske unije, odnosno koliko je važno da se usaglasimo sa zakonima 27 zemalja koji su deo ove zajednice.
„Srbiji je i sada najvažniji partner Evropska unija, a treba svaki građanin da vidi mogućnosti i šanse koje se otvaraju kada bismo se usaglasili i imali jasan put. Bugarska je bila čak i višestruko po standardu ispod Srbije, ali nažalost, mi smo odabrali drugi put i sada plaćamo cenu našeg odabira. Zemlja koja je bila sinonim za nezaposlenost i siromaštvo, sada je postala primer, ali nisam i dalje siguran da smo shvatili lekciju“, ističe Nešić.
Njihovo tržište je sada od gotovo 450 miliona stanovnika, napominje on, a Srbija mora doneti odluku da li želi biti deo sveta gde joj najviše stanovnika i odlazi ne svake godine, već svakog dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
